Мали о аранжману са ММФ-ом: Посебан успех , потврђени одлични резултаи Србије

 "У условима пандемије коронавируса и светске економске кризе ми смо током прошле године наставили да спроводимо реформске циљеве који су планирани у оквиру аранжмана са ММФ-ом, као што је завршетак трансакције за продају Комерцијалне банке, рекао је министар Синиша Мали.

У тим отежаним условима, каже, успели смо и да изменимо оквир запошљавања у јавном сектору тако да он буде флексибилнији, затим да усвојимо методологију за праћење фискалних ризика, као и да усвојимо стратегију политике власништва у јавним предузећима.

"Док смо са једне стране радили на томе да помогнемо привреди и грађанима да лакше преброде кризу, са друге стране смо спроводили реформске циљеве из нашег аранжмана. Србија је остварила своје планове и ММФ је то препознао и похвалио" истакао је Мали.

Осим што је констатовао напредак у испуњењу реформских циљева, Међународни монетарни фонд у свом извештају прогнозирао је привредни раст Србије од 5 одсто у 2021. и 4,5 одсто у 2022. години. Фонд је оценио и да је велики фискални пакет имао важну улогу у подршци домаћој економији и брзом опоравку.

"И најважније финансијске институције на свету, као што је ММФ, потврђују одличне резултате Србије када је реч о привредном расту. До таквих резултата није дошло случајно, већ захваљујући правовременим и ефикасним економским мерама за помоћ привреди, које управо похваљује и ММФ. Помогли смо привредницима да се одрже на стабилним ногама, сачували смо радна места и пуну запосленост, омогућили смо привредним субјектима да буду ликвидни и да чак даље инвестирају у развој својих бизниса", нагласио је Мали.

Даље, према оцени Међународног монетарног фонда, фискални дефицит од три одсто бруто домаћег производа у 2021. години обезбедиће да се учешће јавног дуга у бруто домаћем производу смањује, истовремено стварајући довољно простора за подршку економском опоравку, укључујући веће капиталне инвестиције.

"Поносни смо на нашу политику управљања јавним дугом, који се смањио у време највеће светске економске кризе, тако да смо 2020. годину завршили са јавним дугом на централном нивоу државе од 56,8 одсто", истакао је Синиша Мали.

"Дакле, говоримо о години када су се државе задуживале не водећи више рачуна ни о каматним стопама, ни о висини дуга. Ми смо у таквим условима вратили Азербејџану дуг од 172,7 милиона евра, управо новцем од продаје Комерцијалне банке, чиме смо уштедели грађанима Србије 25,9 милиона евра на каматама које би плаћали до 2027. године. То је одговорном управљање јавним дугом и новцем грађана Србије", рекао је министар.

Испуњени скоро сви циљеви

Он је подсетио да је Србија у протеклих 30 месеци, колико је трајао ангажман са ММФ-ом, испунила скоро све планиране циљеве.

"Реч је о неколико десетина циљева који су били планирани у оквиру аранжмана, а који треба да помогну нашој држави да буде на прави начин уређена, да привредници буду задовољни пословним окружењем, а грађани квалитетом живота", рекао је министар.

Између осталог, каже, успоставили смо "швајцарску формулу" за раст пензија, формирали смо Комисију за спровођење капиталних инвестиција и усвојили Уредбу о управљању капиталним пројектима, раздвојили смо основне и споредне делатности у оквиру Пореске управе, смањили смо број организационих јединица у тој управи тако да она ефикасније послује, успоставили смо јединицу у оквиру Министарства финансија која се бави фискалним ризицима.

Такође, истиче, продали смо први пакет проблематичних потраживања банака у стечају и објавили продају другог и последњег пакета, продали смо државни удео у Јубмес банци, имплементирали смо ФАТФ мере како бисмо спречили прање новца, формирали смо радну групу за развој тржишта капитала...

"Реч је о важним циљевима на којима смо предано радили у протеклом периоду, а који већ имају позитивне ефекте на економију наше земље", рекао је Синиша Мали.

Он је закључио да ће већ током јануара бити вођени разговори са ММФ-ом о новом програму како би се наставило са спровођењем структурних реформи у Републици Србији.

Одбор извршних директора ММФ-а донео је одлуку о успешном завршетку петог, последњег разматрања резултата економског програма Србије. Овај програм одобрен је Србији у јулу 2018. године на период од 30 месеци, није предвиђао коришћење финансијских средстава, већ је искључиво саветодавног карактера.