Како послује дигитална пољопривреда у Србији

Производња се прати од семена до полице. На дигиталној мапи су уцртане координате пољопривредних парцела-учесника пројекта и у сваком тренутку се зна колико се земље обрађује, колико има које културе и колико радника ради.

Пољопривредници сами, путем најсавременијег софтвера који им је инсталиран у телефону или на компјутеру, сваког дана уносе податке о стању рода, заштити, прехрани, прскању, средствима против штеточина. Такође, периодично се раде анализе земљишта и воде и на крају самог плода.

"Па, главна предност за мене као произвођача и инвеститора у то је контрола трошкова где је чињенично стање да смо раније без те електронске контроле нисмо имали прави увид у трошак производње", каже Радивоје Стојковић, повртар из села Чокот код Ниша.

Звонко Лазаревић повртар из села Оџаци код Трстеника прича да им то помаже за даљи пласман робе.

"На пример ако је у питању извоз, ја издајем тај налог са чиме сам третирао тај производ. Ја сам почео са хектар ипо своје земље и сада сам ево проширио на десет хектара", наводи Лазаревић.

До сада су, поштујући те мере, 32 произвођача добила светски Глобал геп стандард за чак 12 повртарских производа, а два произвођача су за парадајз и паприку цертификовани стандардом који гарантује производ без пестицида.

"Причамо о стандардима које захтевају наши страни партнери. Циљ је да повећамо да кажем тај фонд робе који ће бити на располагању и доступан за понуду на преко 10.000 тона робе", изјавио је Душан Николић из "Делта аграра".

Пројекат унапређења конкурентности индивидуалних пољопривредних произвођача финансирао је УСАИД.

"Ради се о подршци пољопривредним произвођачима из општина као што су Трстеник, Крушевац, Лебане, Лесковац. Пројекат ће се наставити у 2021. години, али ми ћемо се овом приликом оријентисати нарочито на најнеразвијенија подручија", наводи Златко Јовановић из УСАИД-а.

Због тога ће добро доћи широкопојасна мрежа којом ће бити обухваћено 600 насеља у најзабаченијим подручијима, а чија ће изградња, према најавама из Министарства за туризам и телекомуникације, почети ове године.

Тако ће и пољопривредници у најнеразвијенијим местима моћи, захваљујући интернету, да се укључе у такве пројекте.