"Гаспром" има новца за "Јужни ток"

Приходи "Гаспрома" у 2008. години ће, према прелиминарним проценама, премашити 100 милијарди долара, а нето профит 35 милијарди, што указује да руски концерн располаже солидном финансијском базом за реализацију гасовода "Јужни ток",објавила је руска новинска агенција РИА Новости.

Изградња гасовода "Јужни ток" би само Србији могла да донесе 100.000 нових радних места, наводи се у анализи РИА Новости.

"Јужни ток" ће земаљама јужне и централне Европе омогућити да подмире растуће потребе за гасом, али им донети и опипљиву економску корист, у виду отварања неопходних радних места и финансијског прилива од транзита гаса, пише у тексту економског аналитичара Олега Мићајева.

Мићајев прецизира да ће "Јужни ток" Србији донети две милијарде евра директних страних инвестиција, 200 милиона евра годишње од таксе за транзит гаса и још 100 милиона евра за сервисирање и контролу квалитета деоница магистрале.

Као и многе друге компаније, и руски "Гаспром" је осетио последице светске финансије кризе која је оборила тржишну вредност акција концерна.

Упркос томе, "Гаспром" има чврсте финансијске темеље - могућност да зарађује у иностранству и довољно резерви за наставак грандиозних инвестиционих планова на повећању производње, развоју и проширењу инфраструктуре.

Инвестициони програм "Гаспрома" никада није био везан за цену нафте од 100-150 долара за барел, тако да је, и уз садашње релативно ниске цене нафте, највећи део инвестиционих пројеката концерна и даље рентабилан.

Заменик председника управног одбора "Гаспрома" Александар Медведев је јуче, у интервјуу телевизијској станици "Русија данас", изјавио да концерн планира повећање капацитет гасовода "Јужни ток" за 16 милијарди кубних метара, тако да би овом рутом могло да се транспортује укупно 48 милијарди кубика. Вредност пројекта могла би да достигне 20 милијарди долара.

Европска комисија неће кочити инвестиције

Европска комисија неће кочити инвестиције земаља чланица Европске уније у руски пројекат изградње гасовода "Јужни ток", изјавио је портпарол ЕК за енергетику Феран Тарадељас Еспуни.

"Уколико неко жели да уложи средства у "Јужни ток" биће то самостална одлука и ми то нећемо спречавати", изјавио је Еспуни новинарима у Бриселу, додајући да Европска комисија није против овог пројекта, али да га ни не подржава, пренела је руска агеницја РИА Новости.

Еспуни је потврдио да ЕК приоритет даје пројекту изградње гасовода "Северни ток" и посебно истакао да се при његовој реализацији морају испоштовати еколошки прописи.

Према писању неких европских гласила, немачка канцеларка Ангела Меркел је упутила председнику ЕК Жозеу Мануелу Барозу писмо у коме је навела да је неопходно да Унија подржи пројекте изградње гасовода "Набуко", "Северни" и "Јужни ток".

"Набуко" је намењен транспорту гаса из прикаспијског басена и са Блиског истока у западну Европу, док су "Северни ток" и "Јужни ток" намењени транспорту руског гаса - први преко северне Европе, а други преко јужног дела континента, укључујући и Србију.

Руски "Гаспром" и италијански концерн ЕНИ су у јуну 2007. године иницирали пројекат "Јужни ток" како би задовољили растућу тражњу Европе за природним гасом и диверсификовали маршруте његове испоруке.

"Гаспром" и ЕНИ покушавају да том пројекту обезбеде статус трансевропске транспортне мреже (ТЕН-Е).

Други руско-европски пројекат гасовода "Северни ток", који ће повезати руску и немачку обалу Балтичког мора, добио је од ЕУ статус ТЕН-Е захваљујући чему може да добије финансијску подршку ЕУ.