ЦЕФТА важна за Србију

Србија је од 1. јануара преузела улогу председавајућег Централно европског споразума о слободној трговини - ЦЕФТА за ову годину.

Економиста Мирослав Здравковић, уредник сајта ekonomija.org, Мирослав Здравковић рекао је за РТС да позиција председавајућег у ЦЕФТИ носи са собом обавезу јер тренутно постоји политички конфликт за Хрватском у вези са тужбом пред МСП-ом, па би требало да се спречи да се политички конфликти пренесу на економски терен.

"ЦЕФТА је мала играоница прикључења ЕУ, где би сви требало да се дисциплинујемо", оценио је Здравковић у Јутарњем девнику РТС-а.

Здравковић је изјавио да је тржиште ЦЕФТА важно за Србију јер је то "тржиште на којем ми претежно извозимо, 10 одсто у Босну и Херцеговину, 10 одсто у Црну Гору и 10 одсто у Хрватску у и друге земље", и да једино на њему остварујемо суфицит.

Здравковић је објаснио да имамо велику асиметрију, јер осим Хрватске и Србије које у ЦЕФТИ остварују суфицит, Црна Гора, БиХ, Молдавија, Албанија и Македонија имају трговински дефицит.

"За разлику од других тржишта где наступамо са релативно малим бројем производа, као што су гвожђе, челик, малине, овде имамо широк дијапазон производа, и управо тамо где нисмо квалификовани да уђемо на тржиште ЕУ због неких високих стандарда овде наша предузећа опстају", рекао је Здравковић.

Статистика показује да је за 11 месеци Србија у размени са чланицама ЦЕФТЕ остварила суфицит од 1,2 милијарде долара.

"Србија је најконкурентнија земља након Хрватске у овом споразуму, јер после ње имамо и најшири дијапазон производа са којима наступамо", истакао је Здравковић.

Постепено укидање баријера

Споразум ЦЕФТА одређује да се укину сва квантитативна ограничења, царине и друге дажбине међу земљама региона и да се нове баријере не уводе, а Здравковић објашњава да би то требало да се догоди за 5 година.

Мирослав Здравковић је рекао да је Србија била најлибералнија, јер је осим за гвожђе и челик, имала мало квантитативних ограничења, за разлику од других држава које су релативно већи број производа штитиле.

"Србија је земља број један према вредности укупне трговинске размене, Хрватска је тик уз њу и захваљујући либералном приступу трговини, ми смо претекли Хрватску 2006. године", рекао је Здравковић.

Босна и Херецговина је, када је реч о баријерама, већ искакала из споразума јер је ограничавала увоз млечних и других прехрамбених производа из Србије и Хрвтаске, подсетио је Здравковић.

Говорећи о томе да нека од наших предузећа не могу да уђу на хрватско тржиште, Здравковић је рекао да је то на штету Хрватске.

"Извоз страних директних инветсиција у Хрватску значи нова радна места, а уколико Хрватска то спречава, она спречава потенцијалне користи за своје раднике", оценио је Здравковић.

Споразум ЦЕФТА потписан је у децембру 2006. године, а потписницама омогућава да се припреме за приступање Европској Унији. Чланови ЦЕФТА су још и Албанија, Босна и Херцеговина, Македонија, Молдавија, Хрватска.