Велики број пристанака на мораторијум део аутоматизма

Застој у отплати кредитних обавеза према банкама, у складу са Одлуком Народне Банке Србије о привременим мерама ради ублажавања последица пандемије ковида-19, престао је 30. септембра. Наставак у отплати обавеза примењује се од 1. октобра и највећи број грађана прихватио је мораторијум.

Душан Узелац са сајта Каматица рекао је у Јутарњем програму да су банке индустрија која се нашла у проблему као и свака друга.

"Грађани који нису имали да плате и данас немају, део грађана не плаћа јер су се навикли да не плаћају, распоредили су средства на друге стране и наугроженији део су они који су остали без прихода и не знају ни када ће моћи да плате. То је сада питање пребројавања ко је у каквој ситуацији", истиче Узелац.

Каже да дефинише октобар као месец "дијагностике пацијента", да се види шта се постигло, да ли је терапија успела и да ли треба да се продужава.

"Велики број пристанака на мораторијум је део аутоматизма", каже Узелац.

Додаје да грађани не иду сваки дан у банку, него је комуникација дефинисана уговором.

"Они који нису имали неке битне потребе да заустављају отплату укључили су се и то је са макроекономске стране био један вишак у буџету грађана који се усмерио ка потрошњи", објашњава уредник портала Каматица.

Банке најчешће известе клијенте путем сајта или мејлом, наводи Узелац, и аутоматизам је био за опцију која каже да све што се од камате скупило у периоду застоја се распоређује на остатак отплатног периода.

Постојала је опција и да се отплати све што је доспело и трећа опција да се плати камата. Тада се не мења рата до краја отплате, него се само продужава за два месеца.