Србија у години кризе

Једна од највећих економских криза обележила је протеклу годину у читавом свету. У Србији су под налетом кризе, радници остајали без посла, држава се борила са мањком у каси, а грађани страховали од раста курса евра.

Замрзнуте су пензије и плате у јавном сектору, а цене су порасле. Опоравак је почео крајем године, али су грађани Србије далеко од тога да живе као пре кризе. У првој половини прошле године, из месеца у месец мање се производило.

Број пензионера приближава се броју запослених, а без посла је сваког месеца остајало више од 5.000 радника. Дуговања предузећа су расла, а са тим и број фирми у блокади.

Реагујући на кризу, Влада се договорила са банкама, да се уз помоћ новца из буџета одобравају предузећима јефтинији кредити како би се одржала производња и плаћала дуговања.

Премијер Мирко Цветковић то истиче као кључан економски догађај, додајући и Владину помоћ радницима приватизованих предузећа.

Цветковић наводи да грађани који су штрајковали нису били запослени у Влади па нису могли да добијају плату од те институције, али је направљен модел којим је омогућено да им се уплаћује радни стаж, а обезбеђена им је краткорочна помоћ.

Премијер је додао да мисли да ће та мера бити актуелна и у наредној години.

Масовних протеста радника није било, онолико колико се очекивало. Сваког месеца радници неколико мањих, лоше приватизованих предузећа, скретали су на то пажњу блокадом пруге или штрајковима глађу. За опозицију, то је аргумет више да Влада није добро реаговала на кризу.

Шеф економског тима ДСС-а Ненад Поповић је рекао да је Албанија дала својој привреди 300 милиона евра, Хрватска близу милијарде, а Влада Србије само 100 милиона евра.

Кредит ММФ-а за тешке реформе

Делегација ММФ-а се одомаћила у Србији, у више наврата преговарала је са Владом и коначно одобрила кредит од скоро три милијарде евра, уз услов да држава стегне каиш и престане да троши више него што зарађује.

Председник ММФ-а за Србију Богдан Лисоволик истиче да Србија не сме да чека да јој неко наметне решења споља и додаје да сада има прилику да уз помоћ ММФ-а изађе на крај са веома тешким реформама, које ће јој омогућити економски раст.

Како је година одмицала, Србија се више приближавала Европској унији, укинуте су виза, одмрзнут је Трговински споразум, поднет је захтев за кандидатуру.

"Фијат" је коначно преузео "Заставу" уплатом скоро 100 милиона евра, што је био завршни економски догађај у кризној 2009. години.

Економски уредник НИН-а Мијат Лакићевић наглашава да је Србија кроз ову годину, која је најављивана као година велике кризе, прошла релативно добро и без губитака.

Лакићевић је рекао да иако је пао стандард и доста људи остало без посла, ипак све то није било тако драматично.

Професор Економског факултета Павле Петровић истиче да је упркос овако јакој кризи, уз помоћ међународне заједнице избегнут огроман пад производње.

Прошле године први пут смо сазнали од ревизора како су чланови ове и претходне Владе ненаменски трошили новац пореских обезника. Током године коначно су започели и озбиљнији радови на Коридору 10 и мосту преко Аде.