Јачање конкурентности у Србији

Првог фебруара прошле године, Србија је једнострано почела да примењује трговински споразум са Европском унијом. Цена није била занемарљива јер је Србија себи ускратила буџетске приходе од царина у износу од 150 милиона евра.

Међутим, ове године, Србија наставља прилагођавање царинских стопа, без обзира на то што парламенти 27 чланица Уније још нису ратификовали Споразум о асоцијацији и стабилизацији.

Процес постепеног смањивања царина траје од три до шест година, када би Србија требало у потпуности да пређе на бесцаринску трговинску размену са Европском унијом.

Прошле године за неке производе, Србија је смањила царине, као на пример за аутомобиле, а за неке их је потпуно укинула, за јужно воће из Грчке или Шпаније.

Економија није осетила укидање царина 

Укидање царина економија практично и није осетила јер смо се прве године потпуно ослобађали царина само за артикле које не производимо. Буџет је зато био тањи, али су тиме добили потрошачи.

И ове године сценарио је исти, али ће наша предузећа другу годину једностране примене ССП-а искористити за бољу конкурентност, па економисти у томе не виде ништа лоше.

"Ако погледамо да ће репроматеријали и други елементи који се користе у производњи бити знатно доступнији српској привреди, а то значи да ће и они који се баве производњом имати сировине које су боље и јефтиније, а самим тим ће на основу повећања продаје како у Србији, тако и ван, моћи да кроз порезе на додату вредност и друге порезе пуне државну касу", рекао је Владимир Круљ са Факултета за економију и финансије.

Већа конкурентност ће имати и искушења у налету производа из Европске уније, који могу бити јефтинији управо због великих буџетских дотација у земаљама из којих се увозе.

"Динамика царинског штићења индустријских и пољопривредних производа не може се мењати и она је већ испреговарана. Индивидуална је одлука сваке државе како ће субвенционисати производњу или развој својих предузећа у складу са буџетским могућностима, у складу са сваком земљом појединачно", истакао је потпредседник ПКС Михајло Весовић.

Нижа царина за бољу будућност 

У "Центропроизводу", који увози и извози око 200 врста сировина и производа, кажу да је нижа царина добра јер ће ојачати регионалну будућност компаније. Као пример наводе хрватске и словеначке произвођаче хране који су задржали своје позиције на домаћем тржишту, мада су за сличне производе потпуно укинуте царине.

"Сви велики који су желели да дођу овде су већ дошли и не очекујем долазак неких мултинационалних великих нових играча, па неће бити страха од спуштања царина. Сматрам да ће од велике конкуренције највећу корист имати потрошачи, а конкуренција је добро дошла", навео је директор "Центропроизвода" Немања Попов.

Са Унијом, Србија је преговарала годинама и заштитила је приозводе према степену осетљивости и динамиком до 2014. године. Ове године нас чека смањење царине на аутомобиле за још два одсто и за три одсто годишње на азотна ђубрива.

На оне производе који су осетљивији, попут аутомобилских гума, царина ће се смањивати годишње за три одсто. Најосетљивији производи, као што су јабуке и сокови од јабука или ПВЦ столарија, задржаће висок ниво царинске заштите све док не будемо пуноправни члан Уније, па чак и после кроз сезонску царину.