Немамо дивљу ружу као Чиле, али Европа хоће баш органски шипак из Србије

Највећи произвођач шипка или дивље руже у свету је Чиле. Међутим, откупљивачи из европских земаља више су заинтересовани за органски, узгајани шипак из нешег региона, јер је три пута бољи квалитет и проценат активних материја. Србија би значајно могла да увећа извоз органског шипка, а управо ових дана у току је берба плодова ове биљке необично захвалне за узгој.

Карољ Фекете из Новог Кнежевца је у својих 69 година један од највећих одгајивача органског шипка у Србији.

Плантажа се простире на укупно 50 хектара и тренутно је у току убирање плода. Реч је о младим засадима, старим четири године и принос је око једне и по тоне по хектару.

Сва производња је намењена за извоз, а највише се користи за фармацеутску и прехрамбену индустрију.

"То су све сорте које користим, то су обогаћени Ц-витамином и пектинима су јако богате и то прерађивачка индустрија тражи", каже власник плантаже Карољ Фекете.

Шипак се бере машински посебним берачем пољског конструктора који у редном пролазу скида плод само с једне стране биљке. Дневно се може обрати око два и по хектара.

"Не сме да се иде брзо и не сме ни да се појача вибрација зато што онда млати, значи онда фактички губимо вишегодишњи род. У машини је то добро што може сама себе да помера", описује брање шипка тракториста Иштван Фазекаш.

Код органске производње шипка нема ђубрења земљишта и употребе пестицида или хербицида. Није потребно ни заливати засаде.

"Идемо на интензивну производњу код сваке културе, међутим, овде – само што суровије! Захвална је она за добро земљиште, али изузетно добро подноси и сурове услове, лошије типове: пету-шесту класу. Изузетно добро може да роди", указује Карољ Фекете.

Европски откупљивачи органског шипка очекују значајно повећање ове производње из Србије. Стимулише се оснивање оваквих плантажа, а обезбеђен је и садни материјал одговарајућих сорти.

Почетно улагање по хектару је око хиљаду евра.