Гасна криза завршена без тешких последица

Министар рударства и енергетике Петар Шкундрић изјавио је да је завршена гасна криза у Србији и да су последице мининалне.  

"Ни једна земља у региону није се боље организовала од Србије и сви су имали веће проблеме и већу штету", рекао је Шкундрић на седници Одбора за индустрију Скупштине Србије. Истакао је да су од почетка кризе, 6. јануара, цела Влада и сва јавна предузећа били укључени у њено решавање.

"Гасна мреже је сачувана и нисмо имали никаквих проблема приликом поновног укључења након обнове испоруке руског гаса", каже Шкундрић.

Министар је навео да је од 5. до 19. јануара потрошено 80.000 тона мазута у Србији и додао да постоје залихе у Нафтној индустрији Србије и топланама за период од шест до 12 дана, а негде и за више од месец дана.

"Београдске електране су сада први пут радиле 100 одсто на мазут", ракао је Шкундрић, подсетивши да у Србији укупно девет топлана није могло да пређе на алтернативно гориво, мазут.

Електропривреда Србије радила је пуним капацитетом. Није увезен ни један киловат струје. "Рекордна дневна потрошња струје у Србији, од 155,5 милиона килова часова, остварена је 13. јануара", навео је Шкундрић.

Према његовим речима, "Србијагас" је поштовао све договоре да за приоритетно снабдевање потрошача. 

"Јасно је да Србија мора сигурност испоруке енергије подићи на виши ниво обезбеђивањем сопствених резерви енергената", истакао је Шкундрић.

Генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић изјавио је да је Србија током гасне кризе увезла из Мађарске и Немачке укупно 53,4 милиона кубних метара гаса.

На Скупштинском одбору за индустрију објаснио је да је од 8. до 19. јануара из Мађарске увезено 24 милиона кубика гаса за који је плаћено 13,1 милиона долара.

"Из Немачке је у том периоду увезено 29,4 милиона кубних метара гаса за које је до сада плаћено 9,1 милиона евра, а остало је да се исплати још 1,8 милиона евра", прецизирао је Бајатовић.

"Било је разумевања и са немачке и са мађарске стране за плаћање, што иначе није уобичајено у трговини гасом", рекао је Бајатовић и додао да је остало да се усагласе још неки транспортни трошкови, који, међутим, неће имати значајнији финансијски утицај.

Бајатовић је најавио да ће "Србијагас" поднети тужбу за надокнаду штете "против свих за које сматрамо да су одговорни" за изостанак снабдевања гасом.

Директор "Србијагаса" навео је да је подземно складиште гаса у Банатском Двору дневно испоручивало 500.000 кубних метара гаса, што је помогло да се при прекиду испоруке руског гаса систем одржи 36 сати дуже у погону него што је иначе предвиђено.

"Уз помоћ државе и Владе Србије успели смо да обезбедимо гас од Немачке и Мађарске, и то је био вид солидарности Европске уније према Србији", оценио је Бајатовић и подсетио да Србија увози 95 одсто потребног гаса, који мора да се плати према тржишним условима.

Опозиција тражи одговорност 

Посланик ЛДП-а Иван Андрић затражио је одговор на питње ко ће надокнадити штету насталу због гасне кризе и нагласио да то никако не смеју да буду грађани Србије. 

"Србија би требало да тужи оног с ким има уговор, истакао је Андрић, а то у "Југоросгас" и "Мол" наводећи да, што се ЛДП-а тиче, могу да туже обе компаније.

Андрић је затражио одговор и на питање зашто није завршено подземно складиште гаса у Банатском Двору. 

На крају седнице Одбора за индустрију Скупштине Србије није било кворума да би се донели закључци.