Нижа откупна цена малина у 2010.

Цена малине у време економске кризе игра велику улогу. На европском тржишту понуда се увећава. Поред Чилеа и Пољска је произвођач малина, па све више конкурише воћарима у Србији.

Стручњаци тврде да, када бисмо имали већи број модерних хладњача са такозваном контролисаном атмосфером, могли бисмо да понудимо иностраним купцима далеко квалитетнији плод.

Агроекономисти, пратећи збивања на европском тржишту, најављују 2010. године нижу откупну цену малине од овогодишње.

Годишња производња малине у Србији је од 60.000 до 90.000 тона и зависи од временских услова. Скоро све количине одлазе на тржиште ЕУ.

Од јуна претпрошле до маја прошле године извезена је 61.000 тона, у истом периоду прошле и ове године извоз је био мањи за 4.000 тона, али је зато његова вредност била много већа, чак 157 милиона евра.

Под малином 15.000 хектара 

"У односу на прошлу годину физички обим извоза је мањи, посебно у октобру и новембру. Разлог је што је већа производња у Пољској. Она је јефтинија за 25 одсто од наше малине. Смањена је и прерада у Европи због економске кризе", рекао је Душко Радуловић из "Хибрида Београд".

Под малином се налази око 15.000 хектара. Просечна парцела је 20 ари. На тако малим површинама тешко је применити савремена достигнућа у производњи тог воћа. Уз то, како истичу агрономи, нема ни већег увоза квалитетног садног материјала.

"У производњи малине задржали смо стари сортимент, стари систем узгоја, стару технологију производње, а у свету је дошло до значајнијег повећања обима производње, повећана је конкурентност.  У овој, али и у идућој години биће смањена тражња због економске кризе. Предвиђам да ће откупна цена бити 80 евроценти", истиче агроекономиста Миладин Шеварлић.

Просечна откупна цена малине 2006. године била је 0,75 евроценти за килограм, а прошле је била и највећа, чак преко два евра. Овог лета килограм малине у откупу вредео је у просеку 1,15 евра.