Гас стиже после потписивања споразума

Споразум о допремању гаса за потрошаче у Украјини и одговарајућих докумената за транзит гаса могао би да буде потписан већ сутра, јавља руска агенција Интерфакс.

Очекује се да ће споразум бити потписан у Москви, у присуству премијера Русије и Украјине, Владимира Путина и Јулије Тимошенко, који су ноћас, после вишечасовних тешких преговора, постигли договор о испорукама гаса Украјини, транзиту и ценама и потом дали инструкције гасним компанијама да до сутра припреме неопходан пакет докумената о транзиту и куповини гаса.

Портпарол руског Гаспрома Сергеј Купријанов потврдио је да представници те компаније заједно са стручњацима украјинског Нафтогаса, на основу инструкција двоје премијера, припремају неопходна документа.

Владимир Путин и Јулија Тимошенко су ноћас у Москви обавестили новинаре о постигнутом споразуму.

"Постигнут је договор да се у 2009. години украјинској страни одобри 20-процентни попуст на руски природни гас, под условом да остану повлашћене стопе транзита кроз Украјину по цени из 2008. године", рекао је новинарима премијер Русије Владимир Путин после преговора у Москви.

Путин је рекао и да ће од 1. јануара 2010. године Русија и Украјина прећи на "европске цене за гас и тарифе за транзит".

Украјинска премијерка је рекла је да је шефовима Нафтогаса и Гаспрома дато упутство да до понедељка припреме документе и формулишу их према данашњем договору.

"Када сва документа о транзиту гаса и куповини гаса буду потписана, транзит гаса ка Европи ће бити потпуно обновљен", рекла је Тимошенко.

Руски извори су доводили у питање овлашћења која Јулија Тимошенко има, с обзиром на то да је била у раскораку с украјинским председником Виктором Јушченком о томе како решити спор с Русијом.

Извор из Јушченкове кацеларије је међутим, рекао да премијерка има пун мандат за преговоре јер "иначе не би учествовала у њима".

Преговори "један на један" Владимира Путина и Јулије Тимошенко уследили су пошто на јучерашњем самиту о гасној кризи у Москви није пронађено решење за спор Русије и Украјине.

Кључна тачка неспоразума била је цена гаса за Украјину. Гаспром је тражио да Украјина ове године плаћа 450 долара за хиљаду кубних метара гаса у односу на 179,5 долара колико је плаћала прошле, док је Украјина, тешко погођена рецесијом, тврдила да не може да плати више од 201 долар.

Цена гаса у првом кварталу 2009. године за земље које се граниче са Украјином износи 470 долара за хиљаду кубика.

Европска комисија поздравља договор 

Европска комисија поздравила је данас договор Русије и Украјине о поновној испоруци гаса Европи, али је и упозорила да је раније било лажних нада и да чека да види да гас заиста крене ка европским потрошачима.

"Комисија поздравља објаву премијера Владимира Путина и премијерке Јулије Тимошенко у Москви, а посебно најаву да би транзит гаса за Европу могао да буде обновљен у понедељак", наводи се у саопштењу.

Европска комисија је подсетила да је, током гасног спора, било много обећања који су остали без резултата, као и да је у овом случају "тест" да ли гас иде ка европским потрошачима или не, пренео је Ројтерс.

"На тај тренутак Европа још чека", истиче се у саопштењу Европске комисије.

Губитници и лоша репутација

У спору око испорука и цене гаса између Русије и Украјине највећи губитници су државе средње и југоисточне Европе, оценила је агенција Ројтерс у данашњој анализи.

Русија је изгубила репутацију поузданог извора енергије за Европу. Зависношћу од руског гаса, Москва може неке своје европске кориснике краткорочно да подстакне против себе.

Велики ударац је, међутим, задобила међународна репутација Украјине.

Због спора, гас из Русије у Европу преко Украјине није протицао од 7. јануара. Том трасом се уобичајено транспортује 80 процената руског гаса за Европу, што је петина укупних европских потреба.

Кремљ је, према анализи Ројтерса, највероватније рачунао да ће Европа од руског гаса бити зависна још неколико година, јер није способна да тако брзо пронађе алтернативне изворе.

Због тога Москва може себи привремено да допусти да неке европске кориснике наљути у настојању да постигне више извозне цене гаса. Немачку, Француску и Италију, кључне трговинске партнери Русије у ЕУ, гасни спор није у толикoј мери оштетио.