Више фармера, мања конкурентност

У Србији од пољопривреде живи око 700 хиљада сеоских домаћинстава која производе храну, али тржишту нуде релативно мале количине вишкова. Број фармера у западној Европи далеко је мањи, али производе много више хране по јединици површине, подаци су Привредне коморе Србије.

Продуктивност ратара у Србији је од два до четири пута мања него у Француској. У производњи меса, разлике су још израженије.

Највише становника се бави различитим гранама пољопривреде.

"Имам три хектара земље, чувам једну краву, имам неколико свиња, жито производим за себе. Ово ти је сваштарски крај, производимо од свега по мало", рекао је Драган Милошевић из села Нерадовца код Врања.

У Војводини, пре свега због старења села, повећава се број земљорадника који купују земљу или је узимају у закуп. Економска неизвесност их приморава да дижу руке од производње меса и млека, па се окрећу житарицама и индустријском биљу.

"До пре годину дана бавио сам се товом свиња, али сам прекинуо због потпуне несигурности пласмана. Сада радим у ратарству, што је велика несигурност. Због диспропорције цена репроматеријала и наших производа, цене нам одређују прерађивачи, а то је круг из ког не можемо да изађемо", рекао је Стојан Падејчев из Кикинде.

Наши земљорадници прошле године су произвели 20 хиљада килограма житарица по имању, француски четири пута више. Један српски сељак прошле године произвео је храну за 18 становника, мађарски за 23, а фармер у Немачкој за 152 становника.

Привредна комора нуди савет како би српски фармери постали конкурентни фармерима на западу.

Пре свега да им кредити буду повољнији како би могли да поправе механизацију, потребна је њихова боља организација. Требало би да увећају и посед. Неопходно је повећати субвенције по хектару у односу на досадашње, рекао је Војислав Станковић из Привредне коморе Србије.

Субвенције од 12 хиљада динара по хектару, искористило је око сто хиљада регистрованих домаћинстава, што је 15 процената од укупног броја газдинстава.

Управо она и производе веће вишкове хране, па би, уз већу подршку државе, могли и да се надмећу са фармерима у Европској унији.