Енергетска криза: Руско њет за украјински рукопис

Москва је најпре одбацила руком писане додатне захтеве Кијева, оцењујући их као "вређање здравог разума", чиме се руско-украјински споразум нашао на ивици колапса.

Мирек Тополанек је међутим, касно вечерас, изјавио да декларација Кијева није обавезујућа и позвао и Русију и Украјину на примену споразума.

Помирљиви тонови, касно синоћ, чули су се и од украјинске премијерке Јулије Тимошенко, али више није извесно када ће стварно кренути испорука руског гаса, пошто су све досадашње прогозе очигледно биле преурањене.

Председник Русије Дмитриј Медведев рекао је да споразум о међународном посматрању транзита гаса кроз Украјину не може да буде примењен док се не разјасне контрадикторности у том споразуму. (види антрфиле)

"Ми смо присиљени да сматрамо потписани документ као неважећи... и он неће бити спроведен са наше стране док украјинска страна не уклони или на неки други начин повуче те спорне одредбе", декларације коју је придодала споразуму, рекао је Медведев.

Медведев је дао налог влади Русије да тај документ не примењује све док спорне одредбе не буду уклоњене.

Руски премијер Владимир Путин разговарао је телефоном са председником Европске комисије Жозе Мануел Барозом и рекао да су допунски предлози које захтева Украјина око договора у вези са надгледањем транзита гаса неприхватљиви. Путин је предложио да се у понедељак одржи састанак у Бриселу како би се нашло решење.

Украјинска декларација није обавезујућа

Председавајући Европској унији, чешки премијер Мирек Тополанек поручио је руском колеги Владимиру Путину да украјински додатни захтеви на гасни споразум нису обавезујући.  

"Украјинска декларација није део главног протокола и представља једино мишљење украјинске стране", казао је чешки премијер у телефонском разговору са руским премијером Путином.

Према речима Путиновог портпарола, руски премијер је затражио од Тополанека да Русији пошаље протокол о надгледању којим се гарантује протока руског гаса ка Европи, без било каквих додатних захтева Украјине и декларација, пренео је Ројтерс.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо и украјинска премијерка Јулија Тимошенко договорили су се да ће се позабавити забринутошћу Русије због украјинских додатних захтева на гасни споразум, саопштила је Еверопска Комисија.

"Барозо је позвао Тимошенко и са њом се сложио да се два докумета одвоје. Они раде на изналажењу нових термина који неће бити у вези са украјинском декларацијом", рекао је портпарол ЕК.

Нешто раније, ЕК је објавила да су испуњени услови за обнову испоруке гаса за европске земље преко Украјине, оцењујући да ништа што стоји у украјинској декларацији не додаје нити одузима од одредби које је потписало пет страна.

Потпис Украјине

"Потписали смо споразум", потврдила је украјинска премијерка Јулија Тимошенко, која се ноћас у Кијеву састала са својим чешким колегом Миреком Тополанеком, чија земља од 1. јануара председава ЕУ.

Споразум о надзору су у суботу потписале најпре Русија и ЕУ.

Руски "Гаспром" је саопштио да још није добио копију споразума, а да ће, чим стигне факс из Кијева омогућити рад посматрачима. Гас ће, како је саопштено, бити пуштен чим посматрачка мисија буде распоређена.

Експерти Европске комисије стигли су у Луганск, саопштио је Валентин Земљански, шеф одсека за односе с јавношћу у украјинском "Нафтогасу". Према његовим речима, експерти ће посетити две мерне станице у Русији.

Четири експерта су стигла раније данас у мерну станицу Суџа у руској области Курск.

С друге стране, француски и италијански представници су стигли у област Одесе, како би надгледали транзит руског гаса кроз локалну компресорску станицу.

Председник Управног одбора "Гаспрома" Алексеј Милер је у међувремену изјавио да ће, после почетка рада међународне посматрачке мисије, Русија смањивати испоруке за онолико колико Украјина буде "украла" гаса, уколико се установи да је крађе било.

Милер је рекао да ће прво гасоводом бити пуштене минималне количине гаса, а да ће, уколико се установи да крађе није било, испоруке бити рапидно повећане.

Чешки премијер Мирек Тополанек је, по доласку у Праг, новинарима рекао да је улога ЕУ и Чешке, као председавајуће земље, у руско-украјинском спору око гаса завршена, а да ће "гас ће кренути када га Русија пусти".

"Русија ће гас пустити када добије потврду да су посматрачи на својим местима", рекао је Тополанек.

Маратонски преговори 

Од петка до раних јутарњих сати данас Тополанек је у име ЕУ убеђивао у маратону преговора власти у Кијеву, председника Виктора Јушченка и премијерку Јулију Тимошенко, а у Москви руског премијера Владимира Путина, да прихвате механизам међународног надзора испорука руског гаса преко Украјине.

Контрола међународних посматрача, међу којима су, поред европских стручњака и руски и украјински, омогућиће да руски "Гаспром" обнови испоруке гаса Европи. Све остале детаље спора Русија и Украјина решаваће касније.

Чешки премијер није желео да нагађа када тачно би први кубни метри руског гаса могли да се појаве на украјинско-словачкој граници, али је раније рекао да је неопходно 36 сати да гас пређе преко Украјине.

Споразум о механизму међународне контроле, по коме ће двадесетак посматрача надгледати и у Русији и у Украјини колико гаса креће из Русије, а колико стиже потрошачима у ЕУ, није решио основни спор око цена гаса за Украјину и плаћања за транзит преко те земље, али требало би да гарантује да Европа неће више бити талац тог трговинског спора "Гаспрома" и "Нафтогаса".

Европске земље већ пет дана су без једног јединог кубног метра руског гаса преко Украјине, а неким чланицама ЕУ као Бугарској и Словачкој и балканским земљама - на које Брисел гледа као на будуће перспективне чланице - несташица гаса проузроковала је драматичне проблеме, и привреди и домаћинствима.

Око 80 одсто руског гаса који Европа увози иде преко Украјине, а тај гас задовољава око 20 одсто потреба ЕУ.

Министри за енергију ЕУ о снабдевању гасом

Министри зе енергију Европске уније у Бриселу ће размотрити хитне мере које треба предузети да се снабдевање гасом што пре среди у ЕУ и на Балкану.

Према саопштењу чешког председништва ЕУ, министри за транспорт, телекомуникације и енергију ЕУ одлучиће "какве опипљиве мере треба предузети" да би се превазишла "ситуација настала прекида испорука гаса из Русије преко Украјине, што је изазвало велике тешкоће у више земаља ЕУ".

У петак је на састанку Координационе групе за гас ЕУ закључено да чланице Европске уније треба да у највећој мери користе гас из залиха да би помогле земљама ЕУ и Балкана које су теже погођене несташицом прилива овог енергента из Русије.

"Оваква ситуација захтева брзу примену средњорочних и дугорочних мера да би се побољшала повезаност чланица ЕУ и земаља Заједнице за енергију, што је тренутно главно уско грло за брже сређивање насталог стања", истакла је Координациона група за гас и затражила да ЕУ нађе нове изворе снабдевања енергијом и повећа улагања у складишта.

Министри за енергију ЕУ ће размотрити закључке Координационе групе и одлучитити какви конкретни кораци ће бити предузети.