Како конкурисати квалитетом Западу, а ценом Истоку

Из великог економског потреса 2008. изашли су без последица, иако раде у најтруснијем грађевинском сектору. Данас имају више од 100 запослених и искуство за наредну финансијску кризу, која се дуго најављује.

"У претходном периоду је био велики раст на тржишту грађевинарства и некретнина, али управо је то изазов – бити паметан у тој фази и градити стабилно пословање које у случају пада тржишта може бити одрживо", наводи Огњен Кисин из Конструктор групе.

Одрживо пословање није лак задатак. Нарочито када на зараду запосленог држави иде чак 64 одсто за порезе и доприносе. То је проблем број један за готово 90 одсто српских предузетника  и предузетницу која, осим у Београду, запошљава више од 1.000 људи у још 20 градова Србије на пословима брзе доставе пошиљака.

"Можете мислити колики су нам порези на 1.100 радника, да не кажем остали намети, али да би се смањили порези и доприноси мора се смањити знатно црно пословање", наводи Љиљана Живковић Караклајић из "Д-експреса."

За успешно пословање, недостају добри радници. Баш то је највећи проблем за девет од десет српских предузетника – због боље плаћених послова у Западној Европи и несигурности радника, све више ангажованих на привременим и повременим пословима. Више од две трећине њих пожалило се и да пословање финансирају искључиво из сопствених средстава.

"То није тржишно пословање, ми у том делу морамо да видимо проблем, да се види шта је просечан српски предузетник, који су његови промети, који су његови запослени, који су типови пројекта и ризика пословања и како им финансијске инструменте прилагодити да се тај пројекат финансира", објашњава Иван Ракић из компаније "Ернст и Јанг".

Михајло Весовић из Привредне коморе Србије наводи да многе мале компаније нису банкабилне.

"Многе компаније мале нису банкабилне, не одговарају условима које банке постављају а имају шансу и производ да изађу на тржиште, да дуплирају свој извоз, али немају више капацитета јер су оптерећене кредитима", објашњава Весовић.

Партнере, мале српске компаније траже преко границе. Нарочито у области нових технологија. Узор је Ирска која је постала светски лидер, за само једну деценију. Главни изазов – конкурисати квалитетом Западу, а ценом Истоку.

"Ви морате да будете бољи и нешто јефтинији од ваше западне конкуренције ако желите на то тржиште да извозите и потпуно је логично да су се наша мала и средња предузећа оријентисала на иновативне производе", наводи Дарко Будеч из "БАК-а".

За седам година, кроз програм ЕY Предузетник године прошло је 180 компанија са више од 18.000 људи. Само у 2018. приходовали су 150 милијарди динара.