Српска "корпа" најјефтинија у региону

Упоређивање цена потрошачких корпи у земљама региона, утврдило да је за такву корпу у Србији потребно издвојити 1.712 динара, док у Словенији она кошта 2.730 динара. На рафовима регионалних трговинских ланаца најзаступљенија роба домаћих произвођача.

Потрошачка корпа у којој се налази 18 основних животних намирница домаћих произвођача, најјефтинија је у Београду, а најскупља у Љубљани, показали су подаци до којих су дошли новинари из Србије приликом обиласка маркета у престоницама земаља региона.

У организацији удружења грађана "Моја Србија" новинари су обишли маркете познатих трговинских ланаца у Београду, Будимпешти, Љубљани, Загребу, Сарајеву и Подгорици и упоређивањем цена домаћих потрошачких корпи, утврдили да је за такву корпу у Србији потребно издвојити 1.712 динара, док у Словенији она кошта 2.730 динара.

После Љубљане, за корпу у којој би се нашли домаћи производи највише морају да издвоје Загрепчани и то 2.588 динара, док становници главних градова Црне Горе, Босне и Херцеговине и Мађарске производе истог квалитета треба да плате нешто више од 2.000 динара.

Куповином корпе у којој су, између осталог, хлеб, млеко, јаја, уље, пилеће месо, кромпир, шећер, брашно и паста за зубе, показало је да се најјефтинија векна белог хлеба у целом региону може наћи на полицама београдских маркета за само 30 динара, у Подгорици је дупло скупља, а у Загребу и Љубљени кошта чак 80 динара.

Млеко, шећер и јабуке најскупље су у Загребу, а у словеначкој престоници уље, пилеће месо и брашно по килограму коштају 107 динара.

Према подацима Републичког завода за статистику просечна нето зарада у Србији је око 330 евра, у Хрватској 750, а у Словенији 930 евра.

Подаци Завода за статистику Црне Горе и Агенције за статистику Босне и Херцеговине показују да су просечне зараде у тим државама око 457, одосно 390 евра, а највећи део новца у већини земаља региона одлази на основне животне намирнице.

Представници водећих регионалних трговинских ланаца у разговору са новинарима казали су да је на рафовима њихових маркета највише заступљена роба домаћих произвођача и нагласили да су учествовали у акцијама подршке куповини домаћих производа, јер се на тај начин, како оцењују, подстиче локална производња и чувају радна места.

Директор "Максија" за Србију Рајко Мандић рекао да је у продавницама тог трговинског ланца удео домаћих производа до 70 одсто, као и да се купци углавном опредељују за робу са ових простора.

Словенцима цена робе битнија од порекла

Помоћница директора свежег програма словеначког "Меркатора" Барбара Пахор - Баша прецизирала је да је у маркетима тог трговинског ланца око 70 одсто словеначке робе, 25 одсто је роба из Европске уније, а око пет одсто из трећих држава у које спада и Србија.

Словенци су раније више куповали домаћу робу, али последња истраживања показују да им је, услед економске кризе, цена важнија од порекла. Купац и сада гледа квалитет и порекло производа, али не толико као пре пет година, нагласила је Пахор-Баша.

Додала је да је "Меркатор" у свим земљама где има своје маркете подстицао куповину домаћих производа како би се стимулисала локална производња наводећи да је тако промовисана словеначка корпа, српска корпа и хрватска кошарица.

Сличне акције спроводи и хрватски трговински ланац "Конзум" у сарадњи са Хрватском господарском комором, која је покренула акцију "Конзумирајмо хрватско" у оквиру које су домаћи производи посебно означени натписом "хрватска квалитета", рекао је директор логистике "Конзума" Иван Гаџе.

Гаџе је објаснио да у већим маркетима домаћа роба има удео око 65 одсто, а у мањим продавницама и до 80 одсто.

Грађани имају склоност ка куповини домаћих производа, јер их сматрају квалитетним посебно у категоријама свеже робе, воћа, поврћа и меса. Према подацима Центра за истраживање тржишта - ГФК чак 81 одсто потрошача преферира домаћу производњу, а као главни разлог наводе квалитет, рекао је Гаџе.

Такође и црногорска првредна комора покренула је акцију промовисања домаћих производа под називом "Добро из Црне Горе", а јужни суседи од домаћих производа највише купују маслиново уље, мед, млечне и сухомеснате производе, казала је портпаролка Волија Оливера Шушкачевић.

Шушкачевић је нагласила да Црногорцима и поред економске кризе цена није најбитнија, већ бренд и квалитет наводећи да је међу српским производима који се налазе на рафовима црногорских маркета најпродаванији "Карнекс".

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 17. јул 2025.
18° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом