Државним ревизорима везане руке

Борба против корупције била би много успешнија када би институције имале све услове да контролишу како државне службе, јавна предузећа и политичке странке троше новац.

Државна ревизорска институција смештена је у конференцијској сали Дома народне скупштине. Ту, кажу, није могуће радити, а простор који им је Влада нудила био је у поткровљима, поред јавних WC-а или кинеских радњи. Онај који им је на крају додељен у Палати федерације, заузет је. Премијер Цветковић је, како кажу, обећао да ће тај проблем бити решен до краја јануара.

Простор, међутим, није једини проблем за државну ревизорску институцију. Немају ни кадрове, па посао ревизије обаваљају само два човека, који су истовремено руководиоци сектора, али ни они немају своје запослене.

"Oсновни проблем je проналажење кадрова и плате које нису адекватне за степен стручности", каже Зоран Тамаш из Државне ревизорске институције.

Ипак, у институцији која је прошле године имала буџет од 130 милиона динара, тврде да, и поред низа проблема, нису без резултата.

Два врховна ревизора контролисала су део финансијских извештаја завршног рачуна овогодишњег буџета. Те резултате, међутим, не могу да прикажу ни јавности ни Скупштини, јер Парламент још није усвојио пословник о раду институције.

Још није усвојен пословник

"Пословник који се налази у скупштинској процедури, којим се регулишу све процедуре извођења наше ревизије још није усвојен и он нам онемогућава да извршимо те процедуре и да саопштимо резултате", напомиње председник Државне ревизорске институције Радослав Сретеновић.

Председница Одбора за финансије Јоргованка Табаковић за РТС каже да ће инсистирати да се пословник државне ревизорске институције што хитније усвоји, како би јој био омогућен рад.

Ништа боља ситуација није ни у буџетској инспекцији министарства финансија, где тај посао, за 3.000 буџетских корисника, ради 12 људи.

Помоћник министра финансија Горан Цвејић подсећа да није могуће оваквим системом стећи увид у то како се 365 дана у години троши државни новац и да буџетка инспекција ради по унапред утврђеном годишњем плану.

"Нема никаквих слободних кретања и самоиницијативе осим у  случају ванредних контрола. Једна од таквих контрола је контрола на аеродрому која је у току и за коју верујем да ћемо у првој половини јануара имати резултате", каже Цвејић.

Према његовим речима, буџетска инспекција у последње три године није улазила у Нафтну индустрију Србије.

Постоји мишљење да је инспекцијска контрола као метод превазиђена, јер је тако омогућен увид само за одређени период.

Као једно од могућих решења наводи се децентрализовани систем интерних финансијских контрола који би приморао све буџетке кориснике да одговарају за додељени новац.