Фискални савет предлаже како да се расподели вишак у буџету

Очекивани вишак од 45 милијарди је уз бољу наплату пореза, резултат смањења јавног дуга и новца потребног за отплате камата.

"Препорука Фискалног савета је да се нешто испод 20 милијарди искористи за смањење пореског оптерећења рада, које би требало да подстакне раст приватног сектора, а док би се остала средства 25 до 30 милијарди инвестирало у инфраструктуру и значајан део у комуналну инфраструктуру", каже Павле Петровић, председник Фискалног савета.

На тај начин порез и доприноси на зараде били би 60 одсто, за проценат нижи од оног што Влада планира. Додатно, како би се ублажило оптерећење које послодавцима од 1. јануара доноси повећање минималца, Савет предлаже да се неопорезиви део зараде повећа на 25.000 динара. Што се јавног сектора тиче, сматрају да су за платне разреде у идућој години, мале шансе.

"Да усред године имате једну тако крупну промену, да уведете платне разреде, то би вероватно захтевало и ребаланс буџета, снажно политичко опредељење Владе, с обзиром да иду избори, да ли је реално да се Влада томе заиста посвети", каже Владимир Вучковић, члан Фискалног савета.

Код јавних инвестиција, неопходно је водити рачуна о приоритетима, како у идућој години тако и у најављеном петогодишњем ивестицином циклусу.

"Наша прелиминарна анализа средњег рока је показала да је могуће повећати и ниво јавних инвестиција на том средњем року на пет и по одсто БДП-а, са садашњих 4,5 одсто. Тиме би сустигли или били као и земље централне и источне Европе, неке од њих смо и престигли", каже Павле Петровић.

Зато је неопходно да плате и пензије расту у складу са растом БДП-а, што са платама у претходне две године кажу, није био случај. Оцењују да је "швајцарском формулом", обезбеђен реалан раст пензија, између пет и 5, 5 одсто, и да би такву динамику требало да прате и плате.