Пољопривреда почиње, али се не завршава на њиви

Начин производње и дистрибуције хране у свету се све више мења, а томе су, осим нових навика потрошача, допринели и развој ИТ технологије, као и климатске промене. О томе како ће се Србија прилагодити новим трендовима на глобалном тржишту, говорило се на Агробизнис конференцији коју је организовала Европска банка за обнову и развој.

Модерна пољопривреда почиње, али се не завршава на њиви. Подједнако су важни логистика и прерада. Највише се исплати производња за познатог купца и зато је за министра пољопривреде најважнији задатак отварање нових тржишта.

"Ми смо на бази тога прошле године 40 милиона долара направили посао око извоза говеђег меса, прерађене говедине. Нисмо извозили живу стоку, него смо прерађивали то у српским компанијама. Исто тако имамо у делу који се односи на сунцокретово уље, ту смо квоту испунили и то је још био посао од 15 милиона. Зрно по зрно идемо напред", каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

Да бисмо ишли напред за мерну јединицу већу од зрна важно је производити скупљу храну. На заштити географског порекла, као и на промоцији ознаке "српски квалитет", највише нам је помогла Европска банка за обнову и развој.

"Веома смо посвећени Србији. Имате добре агрокомпаније и привлачите инвеститоре који могу да повуку извоз српске хране у треће земље", истиче Питер Шмит из Европске банке за обнову и развој.

Србија има бесцарински споразум са тржиштима од укупно милијарду потрошача. Са ЕУ, земљама у окружењу, за многе производе и са Турском. Поред Евроазијске уније важно нам је и тржиште Северне Африке, Блиског истока. Започело се и умрежавање са суседима у јединствено тржиште на коме важе исти прописи.

"Имају велику шансу да сарађују у сектору здраве хране. То је огроман простор, јер ЕУ која је можда 8,9 одсто становништва троши 50 посто светске здраве хране", наводи Илија Студен из "Студен холдинга".

"Постоји могућност да задовољимо потребе наших потрошача и на Средњем истоку. У механизацију, машине и наводњавање уложли смо много новца. Овде смо да бисмо остали", наглашава Ђанлука Фабри, "Алдахра".

Иако животни стандард у целом региону диктира куповину најповољнијег, приоритет свуда имају локални производи.

"Још увек наш потрошач зове одређене производе оним традиционалним именим, а било коју пасту за зубе он зове каладонтом", каже Љиљана Круносић из тузланске компаније "Бинго".

Томислав Чизмић из "Меркатора" наводи да преко милијарду и 200 милиона набаве од домаћих и регионалних добављача, што је преко 70 одсто.

Живимо у доба у коме се 60 одсто светског БДП-а темељи на потрошњи. Ако имамо шта да продамо свету то су ИТ и пољопривреда. Дакле, памет и храна два најтраженија производа. За Србију, дакле, не би требало да буде зиме.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.