Михајловићева са Фискалним саветом о новом инвестиционом циклусу у инфраструктури

Зорана Михајловић је навела да се ове године завршавају велике инвестиције у инфраструктури започете раније, пре свега, јужни и источни крак друмског Коридора 10, као и да је Влада одлучила да крене у изградњу нових ауто-путева.

"Главни критеријуми, када смо се опредељивали за пројекте, био је регионално повезивање, као и повезивање Србије изнутра, односно спајање два главна постојећа коридора. Највећи и најважнији пројекти на којима радимо и на којима ћемо почети радове су Моравски коридор, прва деоница ауто-пута Београд–Сарајево, од Сремске Раче до Кузмина, затим деоница ауто-пута 'Милош Велики' од Прељине до Пожеге, затим деоница Ниш–Плочник, ауто-пут и брза саобраћајница Рума–Шабац–Лозница, а такође ће се радити и техничка документација за нови ауто-пут 'Вожд Карађорђе'", рекла је Михајловићева.

Додала је да ће се поред изградње нових ауто-путева радити на рехабилитацији постојеће мреже државних путева, саопштило је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Говорећи о железници, Михајловићева је рекла да је поред изградње брзе пруге Београд–Будимпешта већ потписан уговор и за пројекат модернизације, реконструкције и електрификације пруге Ниш–Димитровград, са изградњом обилазнице око Ниша.

"Поред тога, припрема се и пројектно-техничка документација за реконструкцију преосталих деоница на прузи Београд–Ниш–Прешево, преговарамо и о набавци нових возова", навела је Михајловићева и додала да су у претходном периоду значајни резултати остварени и у реформи железнице и повећању ефикасности железничких предузећа.

Разговарано је, између осталог, и о пројектима у водном саобраћају, пре свега о модернизацији лучке инфраструктуре и обезбеђивању пловности Саве и Дунава током целе године, о планираним улагањима у три међународна аеродрома у Београду, Нишу и Краљеву, као и плановима за развој других малих аеродрома, као и о пројектима у комуналној и социјалној инфраструктури.

На састанку су разматрани и планови у вези са јавним инвестицијама из надлежности Министарства које се планирају буџетом за 2020. годину.

Председник Фискалног савета Павле Петровић констатовао је да се примећује да постоје расположење и политичка воља да се повећају јавне инвестиције, на чему Фискални савет инсистира већ годинама, а што отвара могућност да се у средњем року, у наредних 4-5 година, направи квалитативан искорак на овом плану.