Повећава се проценат коришћења обновљиве енергије

У Србији се као главни енергент традиционално користи шумска биомаса. Она представља десет посто укупне потрошње енергије. Поред тога, у последње време се све више користе пелет и брикет, а мање се користе слама и пољопривредна биомаса.

"Од 2009. године када су уведени подстицаји за производњу електричне енергије из обновљивих извора, почела је и производња електричне енергије из биомасе, односно претварање биомасе у биогас. Тренутно имамо 21 биогасно постројење, снаге 20 мегавата", каже Милош Бањац.

У наредном периоду ће у више градова бити изграђене котларнице које ће користити биомасу као енергент.

"Данас се потписује трилатерални уговор између представника Владе - Мали и Антић и директорима топлана у општинама Прибој и Мали Зворник, где су обезбеђена средства да се у овим градовима саграде нове котларнице које ће радити на биомасу, укупне снаге 9,8 мегавата", истиче Милош Бањац.

Осим у Прибоју и Малом Зворнику, котларнице на биомасу биће изграђене и у Новој Вароши, Новом Пазару, Пријепољу и Мајданпеку. Очекује се да ће ове котларнице бити изграђене у року од две до три године.

Милош Бањац додаје да се приближавамо циљу из акционог плана да се до 2020. године из обновљивих извора добија 27 одсто енергије.

"Оно што је отежавајућа околност када спомињемо проценат од 27 одсто јесте да се у последњих неколико година због значајног индустријског развоја у Србији значајно повећала потрошња енергије. Повећана потрошња енергије нам смањује проценат обновљивих извора енергије", каже Милош Бањац.

Наводи да је Војводина најповољније место за изградњу ветропаркова, али да постоје слични услови и у источној Србији. Међутим, отежавајућа околност је што брдско-планински терен није довољно приступачан.

Када је реч о коришћењу енергије сунца, Бањац каже да се сунце користи, али да је у питању мала количина енергије.

"Ми смо, као Министарство енергетике, дуго под притиском да отворимо ту квоту и да проширимо број електрана које ће добити подстицај за производњу електричне енергије", наводи Бањац и додаје да инвестициона цена оваквих електрана најбрже пада и да ће производна цена енергије која се добија од сунца бити једнака оној добијеној из класичних енергената.