Неопходна стабилност курса динара

Прошлонедељно слабљење динара према евру толико је уплашило привреднике, па чак и неке политичаре, да су тражили хитан састанак код премијера, гувернера и министра економије.

Привредници страхују да би могао да се понови прошлогодишњи сценарио, када је, и поред интервенције Народне банке, динар за само неколико месеци ослабио 20 одсто и многе фирме, због курсних разлика, отерао у губитке.

Привредници траже да се састанак одржи у уторак. Министар економије Млађан Динкић је за то, иако сматра да је слабљење динара краткорочно и сезонског карактера.

И без интервенције Народне банке, средњи курс динара према евру биће нешто испод 96 динара.

Привредници разумеју принцип понуде и тражње, према коме се формира курс, али више нису спремни да толеришу велике курсне разлике које им угрожавају пословање у време када се састављају завршни рачуни.

Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије каже да је недопустиво да дође до депресијације курса динара.

"Депресијација курса динара је недопустива јер смо поучени искуством које се десило у 2008. години, када смо имали једну страховиту депресијацију курса динара где је готово 50 посто српских компанија исказало негативан финансијски резултат због негативних курсних разлика", наводи Бугарин.

Компаније са страним капиталом не очекују нагле промене курса јер држава, кажу, има механизме да одржи његову стабилност.

Срђан Лазовић, из компаније "Бритиш америкен тобако" наводи да је макроекономска стабилност у овом тренутку неопходна.

"Макроекономска стабилност, укључујући и стабилност курса је неопходна ради повлачења страних инвестиција. Потребно је стабилно планирање, у смислу курса, посебно ради планова пословања и у 2010. години", објашњава Лазовић.

Шпекулације или резултат понуде и тражње

Привредници кажу да банке подижу цену евра кад год они најаве куповину девиза, што директно утиче и на раст евра.

Демантујући да спекулишу курсом, у банкама кажу да само прате понуду и тражњу.

"Није реч о резултату шпекулације већ понуде и тражње. Тачно је да је Народна банка ранијом интервенцијом могла да спречи раст. Да је то учинила првог дана када је курс кренуо нагоре могла је са мање пара да спречи велики раст", каже Владимир Чупић, директор "Хипо Алпе Адриа" банке

Економисти бране политику курса Народне банке, посебно у последње две године, од када курс углавном прати инфлацију.

Кажу да је највећи кривац светска криза, која је смањила прилив страних инвестиција.

"Ако поредимо пад вредности националних валута у окружењу видећемо такође драстичан пад тих валута. Оно што је дугорочно решење јесте да имате привреду која је извозно оријентисана" каже Малиша Ђукић из Банкарске академије.

Улога Народне банке је да брине о инфлацији, али и могућим спекулацијама банака.

Прошле године, бранила је курс са неколико стотина милиона евра, све док, почетком 2009. године, није постигнут договор са ММФ-ом и банкама у Бечу, које су обећале да неће смањивати активности у Србији. Од пролећа до данас, имали смо стабилан курс и предвидиво пословање.