Продаја нафтних поља у Ираку

У настојању да повећа експлоатацију ирачке нафте, влада у Багдаду понудила је страним компанијама улагања у развој 15 великих неискоришћених налазишта црног злата и гаса.

Најбогатија поља добио је конзорцијум, на челу са европским "Ројал Дач Шелом". Од америчке инвазије 2003. године, то је друга аукција на којој се надмеће 45 међународних компанија.

Продају нафтних поља Ирака, чије су резерве тог енергента треће у свету, отежава страх инвеститора од насиља у тој земљи.

Румаила, најбогатије нафтно поље у Ираку, капацитета 18 милијарди барела, које је прво продато и од октобра је у рукама британско-кинеског конзорцијума. Борба за ирачком нафтом се наставља.

Првог дана аукције у ирачком Министарству за нафту, потписана су два уговора. Поље Манџун на југу земље, са 13 милијарди барела, експлоатисаће конзорцијум, са европским петро-гигантом "Ројал Дач Шелом" на челу.

Седам милиона барела дневно 

"Циљ нам је да утростручимо производњу сирове нафте. Ирак ће на врхунцу експлоатације производити 7 милиона барела дневно", рекао је министар за нафту Ирака Хусеин ел Шаристани.

Уз инвестирање милијарди долара у технолошки развој, Манџун ће давати четвртину дневне производње нафте Ирака, а Шел ће са партнерима, барел плаћати 40 пута мање него на светским берзама.

"Ушли смо на ово нафтно поље јер имамо поверење у ирачку владу и економску ситуацију. Ово је велики посао који ће трајати 25 година", истакао је портпарол "Шел оил-а" Мунир Бу Азиз.

За друга нафтна поља на аукцији, није стигла ниједна понуда. Осим насиља, за инвеститоре је ризик да би следећа влада, која треба да буде изабрана на пролеће, могла ревидирати или поништити енергетске аранжмане.

"Ниједан Ирачанин неће прихватити да нам странци одређују удео у производњи. То би имало негативне последице на целу ситуацију у Ираку", навео је Фарук Мохамед из Уније нафтних синдиката.

Као нафтом богати регион, Ирак је мамац за светске петро-џинове. Верује се да његове резерве надмашују процењених 115 милијарди барела, јер озбиљна истраживања нису рађена од 1972. године, када је председник Садам Хусеин национализовао нафтну индустрију.