Мањи род пшенице – шта је узрок

Род пшенице није подбацио за петину како су прошле недеље тврдили поједини агро-економски аналитичари већ шест одсто, каже држава после анализе Института за примену науке у пољопривреди. Ипак, произвођачи најављују да ће сејати мање површине, а стручњаци саветују да им се помогне субвенцијама.

Марко Гладовић је пољопривредник из Шапца. Пожњео је 15 хектара под пшеницом на којој је, каже, применио све мере за заштиту биља. Принос је 5, 7 тона по хектару и то је једино чиме је задовољан.

"Цена је ту да покрије трошкове, али ми не радимо само да би покрили трошкове, ваљда треба нешто и да зарадимо. За наредну годину ћу смањити те површине због цене и због великих улагања које захтева пшеница", рекао је Марко Гладовић, пољоривредник из Шапаца.

Слично размишља све више пољопривредника.

У шабачком крају пре неколико година сунцокрет се сејао на 500 хектара, сада на десет пута више и то на уштрб пшенице.

"Сигурно да ће бити турболенција што се тиче сетвене структуре за наредну годину, дакле имамо повратну информацију од пољопривредних произвођача да ће засигурно смањити, мало је и тржиште учинило своје, мало климатски услови", истакао је Дарко Симић из "ПСС Шабац".

Суша, киша и откупна цена од око 18 динара по килограму, није све што штети пшеници.

"Разлог пре свега што је оптимална сетва обављена на свега 40 одсто прошле јесени, што је свега 60 одсто пшенице засејано декларисаним сортним семеном и наравно што је укупна агротехника била на веома скромном нивоу, од орања преко ђубрења, па касније и прехрањивања", објашњава Милан Простран, агроекономски аналитичар.

Држава тврди, род није подбацио колико се прича, а мањи је пре свега зато што је, због плодореда који одржава плодност земљишта, прошле године засејано 50 до 60 хиљада хектара пшенице мање.

"Ми у овом тренутку имамо негде пет до шест одсто мање приноса по хектару него што смо имали претходне године која је била рекордна. Када посматрате то на нивоу десет задњих година, ово је на нивоу топ три-четири резултата. Ја знам да ово сад мало звучи на основу неких података научно-фантастично, али прођите мало тереном, послушајте мало боље и бићете уверени у то", наглашава Бранислав Недимовић, министар пољопривреде

Стручњаци, ипак, упозоравају да држава не сме да дозволи да се одустаје од пшенице и предлажу субвенционисање произвођача по приносу.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 03. јун 2025.
31° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом