Пренос грађевинских дозвола

На округлом столу организованом у Београду, на којем се разговарало о новом закону о планирању и изградњи, инвеститоре је занимало када ће почети потпуна примена закона, хоће ли се искоренити корупција у тој области, и ко ће и колико платити промену намене земљишта.

Новина у закону је и могућност преносивости грађевинске дозволе, како би се започети објекти и завршили.

Већина инвеститора незадовољна је на који је начин новим законом о планирању и изградњи решено питање власништва над земљиштем. Они су углавном куповали предузећа са губицима, сматрају да су их већ претплатили и зато не пристају на тржишну цену земљишта.

"Треба да буде јасна информација, да нема могућности индивидуалне категоризације", каже Драган Копчалић из "Монтере".

Небојша Јањић, државни секретар у Министарству просторног планирања каже да "у случају да је неко купио фабрику и срушио је, онда би сигурно изгубио право коришћења на том грађевинском земљишту".

Закупци земљишта на 99 година, неће бити у обавези да га купују, већ ће и даље плаћати ренту држави.

Управо због нерешених имовинско-правних односа, не издају се ни грађевинске дозволе па су многи пројекти заустављени.

"Зато је битно да се ураде и подзаконски акти, тако да Закон скрати процедуре и рокове, и да буде ефикасан", каже Александар Поповић из ПКС.

Новина је да убудуће општински урбанисти неће моћи да по сопственом нахођењу одреде шта може да се гради на одређеној парцели, већ ће она бити строго дефинисана у просторном плану Србије.

"То ће јасно писати у планским документима, али и норме морају бити прецизне", рекла је Александра Дамњановић из Министарства за заштиту животне средине и просторног планирања.

За два дана локалне самоуправе доставиће списак нелегалне градње ресорном министарству и тада ће се тачно знати колико у Србији има бесправно подигнутих објеката.