Примена прелазног трговинског споразума

За пет дана Србија још више отвара границе за производе из Европске Уније, а наши привредници добијају могућност да одмах без царина и ограничења извозе на тржиште Уније.

Потпредседник Владе за Европске интеграције Божидар Ђелић сматра да је примена прелазног трговинског споразума кључини корак за примену Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском Унијом.

РТС је истраживала да ли ће смањење царина значити и јефтиније производе за наше грађане и колико су наши привредници спремни за отварање тржишта у оба смера.

Царине на увоз аутомобила биће, због трговинског споразума и Владине одлуке, од Нове године смањене са 20 на 10 одсто.

То значи да би аутомобили са мањом потрошњом могли бити јефтинији од 500 до 1000 евра, а они са већом кубикажом од 2 до 4 хиљаде евра.

Укидање царина услед примене трговинског споразума биће постепено у наредних 6 година, а према речима привредника отварање граница има и добре и лоше стране.

Јефтинији производи 

"Имаћемо за потршаче неке бенфиције. Куповаће неке производе јефтније, а што се тиче домаће производње, она ће имати ту предност да увози неке сировине јефтније, али ће имати и већу конкруенцију," каже Топлица Спасојевић из Удружења привредника Србије.

У првој фази, царине се смањују за скоро 60 одсто производа из Уније. Реч је о сировинама, репроматеријалу, грађевинском материјалу који би због тога могли да буду јефтинији највише 5 одсто.

"Сама цена градње учествује од 250 до 300 евра по метру квадратном, који може да буде увозно зависан, и само у том распону смањење царина може да учествује у цени будућих стамбених објеката," објашњава Александар Поповић из Привредне коморе Србије.

Критичари кажу да би укидање царина у време светске економске кризе, када све државе настоје да заштите своја тржижшта, могло да повећа јаз између увоза и извоза, а на штету наше привреде.

Излазак на тржиште Европе

Божидар Ђелић, потпредседник Владе за европске интеграције, смара да треба да повећамо увоз, али да се "уједно трудимо да што више производа супституишемо из домаће производње и тиме дамо прилику нашој привреди да и произведемо оно што увозимо". 

"При томе, не смемо да затворимо границе, јер ћемо на тај начин онемогућити увоз нашим највећим извозницим, који су у доброј мери своје производње увозно зависни," упозорава Ђелић.

Споразум предвиђа и да се наши производи на европском тржишту нађу без царина. За то су, како кажу економисти, потребна улагања у квалитет и конкурентност робе коју бисмо продавали.

Економиста Горан Николић рекао је да би "лично био задовољан ако задржимо ниво извоза из ове године, јер је у овим тешким временима и то успех имајући у виду да је таквим околностима отежан и увоз".

Николић објашњава да је сада је тешко доћи до кредита за инвестиције, а самим тим и за извоз.

У року од три године царине ће бити укинуте за увоз преосталих 40 одсто индустријских производа, међу којима су аутомобили, керамика, намештај, ПВЦ столарија.

После шест година на све индустријске производе царине ће бити потпуно укинуте.

Држава ће највише штитити аграр, задржавајући високе царине на увоз пољопривредних производа.