Нестабилан курс неповољан за привреду

Неликвидност српске привреде је у порасту, поручују стручњаци Економског института. Број предузећа у блокади од јуна је повећан за више од 8 хиљада, а износ који дугују нарастао је на 319 милијарди динара, што је 60 милијарди више него пре пет месеци.

Уз раст неликвидности привреде и све више проблематичних кредита, економисти као највећу опасност за привреду наводе колебање курса.

Од готово 70.000 фирми у блокади, највећи део дуга отпада на 25 компанија, највећи дужници су "Делта" са 86 и "Телеком" са 85 милијарди динара дуга, следе их други трговински ланци и увозници аутомобила.

Они имају велике залихе и не плаћају добављачима, па зато економисти кажу да је крајње време да се заустави даљи раст неликвидности.

Економиста Миладин Ковачевић изјавио је да би за нека предузећа требало да се сагледају могућности откупа дуга или санирања дуга путем неке финансијске инјекције.

Расту неликвидности привреде доприноси и колебање курса због чега је прошле године половина предузећа имала негативне резултате.

Ове године курс је био стабилнији. Међутим и то што је у протекле две недеље дошло до слабљења динара за 2,3 одсто изазвало је велику нервозу, јер се то десило у тренутку када фирме праве планове за следећу годину.

Јуриј Бајец је рекао да се боји да ће многи подизати цене и на тај начин покушати да свој проблем превазиђу.

"Мислим да нам сада нека додатна инфлација изазвана овим потезима не треба", истакао је Бајец.

Економиста Стојан Стаменковић је навео да су узроци слабљења курса сезонски фактор- доспеће отплата према иностранству, затим у смањеној референтној каматној стопи, укључујући и реакцију банака на изгубљену добит.

Притисак на динар појачала је и одлука Народне банке да за 5 одсто смањи динарски део обавезне резерве банака, што их је навело да те динаре претворе у девизе, па су од половине новембра купиле 153 милиона евра.

Економисти закључују да је држава ове године била благонаклона према банкарском сектору, дајући високе камате на хартије од вредности, чијом су куповином банке зарадиле више од 20 милијарди динара.