Анкета Немачко-српске привредне коморе: Боља пословна клима, проблем и даље правна сигурност

Немачко-српска привредна комора (АХК Србија) спровела је, по четрнаести пут, истраживање о привредном амбијенту у Србији међу својим компанијама чланицама.

Амбасадор Немачке Томас Шиб рекао је да је, када је он ступио на дужност у Србији прошле јесени, у немачким фирмама радило 48.000 радника а да је данас тај број готово 60.000 људи.

Само тај податак био би јасан одговор на питање - да ли је Србија пожељна дестинација немачким компанијама. Због чега - Немачко-привредна комора питала је оне које већ послују у Србији.

"Задовољне су учинком запослених, њиховим квалификацијама, спремношћу, вољи за рад и образовањем", објашњава председник Немачко-српске привредне коморе и директор Хемофарма Роналд Зелингер.

Позитивне оцене довеле су у Србију готово 400 немачких фирми, последњу пре два дана МТУ која производи и поправља авио моторе. О проблемима говоре оне које су се већ одомаћиле. Лоше оцењују борбу против корупције, порески систем, правну сигурност, транспарентност, јавну управу.

"Дигитализација, која је важна за транспарентност и брзину, у застоју је. За осам година у Србији, навикао сам на то, али сваке године када морамо да продужимо радне дозволе, на шалтере идемо са гомилом папира. То би могло и морало да буде лакше", рекао је Зелингер.

Ипак, готово 90 одсто анкетираних фирми поново би инвестирале у Србији. Да би такво расположење било дугорочно императив су даље реформе - сагласни су саговорници.

"Србија се мора окренути концепту нове индустријализације, јер то видимо из искуства земаља света које се брзо развијају. Индустријализација је процес који захтева велика средства, знања, искуства, истраживања, анализирање тражње, да видимо шта можемо да пласирамо", наглашава професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић.

Индустријализација незамислива без стручне радне снаге 

Kод дугорочних предвиђања стигло се и до оног који је недавно дала Светска банка.

"Светска банка види потенцијал од целих седам посто за раст, али само ако се наставе структурне реформе, а приватни сектор буде јачи мотор раста.То је такође нешто што је охрабрујуће, надамо се да ће тај потенцијал бити искоришћен", рекао је амбасадор Шиб.

"Потенцијал раста привреде је негде око пет посто. Чини ми се да се Светска банка мало залетела када је рекла седам одсто, да је она то гледала источну Азију и сличне земље. Пет посто је јако висока стопа раста за Србију и то је оно што смо у нашим анализама и показали да би било могуће", сматра председник Фискалног савета Павле Петровић.

Први пут међу условима пословања је и дуално образовање - систем који је у српске школе ушао преко пројекта немачког ГИЗ-а.

"Инжењери јесу важни, али у предузећима морају да раде људи који могу да реализују оно што инжењери смисле. Без снажне и стручне радне снаге индустријализација је незамислива, и зато је то један од наших интереса, зато тако снажно сарађујемо на успостављању дуалног система", каже Мартин Kнап из Немачко-српске привредне коморе.

Немачко-српска комора анкетирала је своје чланство и у другим земљама централне и источне Европе. У конкуренцији 19 земаља, Србија се као и ранијих година нашла на 11. месту.