Злоупотребе при увозу нафтног гаса

Регионална асоцијација течног нафтног гаса (ТНГ) земаља ЦЕФТА упозорава на злоупотребе при увозу тог гаса у Србију. Од три цистерне које уђу у земљу, једна нема папире.

То је најјефтинији енергент, а стручњаци поред економских истичу и његове еколошке предности.

Главна кочница за веће коришћење нафтног течног гаса јесу застарели прописи. Донела их је СФРЈ још 1971. године. Влада најављује нову Уредбу усклађену са нормама Европске Уније. Један од кључних проблема је складиштење.

Председник Националне асоцијације за течни нафти гас Момчило Костић је рекао да онај ко се бави увозом нафтног течног гаса мора да има 1.000 метара кубних резервоара, да би уопште могао да се бави увозом гаса и додао је да због тога држава мора да уведе више реда и да врши контролу.

Још већи проблем је нестручна уградња опреме за гас у аутомобиле. У Српској асоцијацији за ауто гас кажу, да је на нашем тржишту доста оних који раде на црно јер је то уносан посао.

Бранко Вуксан из Ауто-гаса Асоцијације Србије је истакао да покушавају да уведу ред у ту област и да у том процесу добро сарађују са МУП-ом и надлежним министарствима, а према његовим речима вероватно ће се врло брзо појавити Уредба која ће одредити ко може то да ради.

Нови правилник предвиђа категорије - лиценцирани уграђивач и лиценцирани сервисер. Уводе се и стандарди за све врсте плинских боца јер су неке без атеста па се често не зна ни ко их пуни.

Тешко контролисати шверц нафтног гаса

Нови прописи траже гаранцију, а сваки произвођач ће имати своју типску боцу и ознаку. Србија је међу пет земаља региона у којима је шверц нафтног течног гаса све чешћи јер га је тешко контролисати. Нема ни тачне евиденције колико тог енергента улази у земљу.

Александар Јонев из Регионалне ТНГ организације земаља ЦЕФТА је истакао да сви који су у овом послу очекују уређење тржишта.

Према његовим речима самим тим што су одређени услови постављени добијање лицеце за обављање енергетске делатности, велики број увозника којих је сада 72 смањиће се на 10, а тај број ће наравно расти како буду испуњавали одређене техничке услове.

Структура потрошње показује да се 80 одсто нафтног течног гаса у Србији користи за аутомобиле, а само 20 одсто одлази за потребе домаћистава и привреде.

Потрошња ТНГ у Србији расте од 2002. године до данас, а повећана је око 6 пута. НИС покрива 50 до 60 одсто потреба тржишта а остало приватни прометници и увозници.

По узору на европске земље и српски стручњаци у сарадњи са НИС-ом припремају пројекте коришћења нафтног течног гаса посебно у пољопривреди где је идеалан за грејање фарми, сушење житарица и других култура у силосима.