Две сијалице светле из угља, једна из енергије вода

Енергетски сиромашно домаћинство је оно које не може да обезбеди енергију за адекватно загревање свог стамбеног простора и нередовно измирује рачуне за струју и грејање.

"Неки аутори дефинишу и то да уколико домаћинство од својих прихода мора да издвоји више од 10 процената за потребе енергије, то домаћинство је већ изложено ризику енергетског сиромаштва", каже Жељко Марковић из "Дилојта".

Иако се удео чисте енергије увећава, угаљ и нафта су прошле године покрили 70 посто пораста за енергијом. Поред тога што се греје, три милијарде људи на свету и даље кува на еколошки штетна горива.

"Наравно и ми се ту негде налазимо - две сијалице светле из угља, једна сијалица светли из хидроенергије. Следећа борба ће бити напуштање фосилних горива да би дали предност производњи обновљивих извора", каже Аца Марковић из Агенције за енергетику Србије.

Анализа "Дилојта" показује да у Европској унији има између 50 милиона и 160 милиона енергетски сиромашних грађана. А између чланица разлике су велике - домаћинства у Данској за енергију издвоје четири одсто свог годишњег прихода, а у Словачкој чак 21 одсто.

"Колике су тек разлике када посматрамо цео свет. Електрична енергија је цивилазацијска творевина и она мора бити доступна свима, све то зависи од региона до региона", каже Аца Марковић.

Број енергетски сиромашних грађана у Србији креће се од 200.000 до 400.000, али има и напретка јер око 80.000 има олакшице за плаћање рачуна.

"Што се тиче Србије постоји уредба која се бави енергетски угроженим купцима, тако да кроз ту уредбу се врши једно субвенционисање купаца који су изложени енергетском сиромаштву", рекао је Жељко Марковић.

Како би помогла најсиромашнијима да смање трошак за енергенте у својим чланицама, Европска унија направила је и портал - "Осматрачница енергетског сиромаштва", а прати ситуацију и у нашој земљи.