Гајбица скупља од јабука

Последњих дана воћари се жале на откупне цене. Рачунају колико је килограма јабука потребно само да би се отплатила гајбица у коју их пакују. Воћари у Тополи кажу да ће им требати неколико добрих година да би покрили губитке.

Јабуке у тополском крају преживеле су град, али не и тржиште. Ниска цена на почетку откупа, од двадесетак динара за род прве класе, приморала је многе воћаре и да одустану од бербе.

"По некој пристојној цени, од 21-22 динара, само смо успели да продамо вагон, тј. десет тона. То је негде од 200.000 до 210.000 динара, а само вештачко ђубриво које смо бацили плаћено је 350.000 динара", каже Никола Вујић из Винче.

Ратко Ђорђевић, такође из Винче, истиче да није било рачунице да се плати радна снага да се јабуке покупе са земље, а камоли оберу.

"Цена падалице је била три динара, а радник је био 2.000 динара. Он није могао да укупи себи за надницу", објашњава Ратко Ђорђевић.

Прва и друга класа лане је продавана по 50 динара. Чекајући бољу цену, многи су целокупан род сместили у хладњаче. Сада све продају као индустријску јабуку, по цени о четири динара за килограм.

Петнаест килограма јабука јефтиније је од амбалаже. Тако да једна дрвена гајбица, кошта 70 динара.

"Највећи проблем је можда увоз те иностране јабуке, коју наши прекупци продају као нашу српску јабуку, а нашу јабуку не желе ни да узму, а и за оно што узму, гледају баш сваку ситницу", рекао је воћар Лазар Ђорђевић.

Ситнице утичу на пласман

А баш те ситнице пресудно утичу на пласман. Извозне процедуре у Русији су пооштрене, траже се плодови доброг квалитета, али и изгледа. Због града, само пет одсто прошлогодишњег рода могло је да задовољи те услове.

"Постоји решење, противградне мреже, али ми тренутно немамо средстава. Задужили смо се и претходне године, сви смо ми овде у кредитима", рекао је Ђорђе Стевановић из Винче.

Зато је Општина са Министарством пољопривреде, банкама и осигуравајућим кућама покренула пројекат за набавку противградних мрежа.

"Дајемо на десет година пољопривредницима кредите са субвенционисаном каматом. Значи фиксна стопа 3,7 одсто на годишњем нивоу, а држава враћа 50 одсто субвенција", рекао је Драган Јовановић, председник Скупштине општине Топола.

У односу на величину, Топола је навеће воћарско подручје у Србији. Од око 5.000, противградном мрежом покривено је 250 хектара.

И док прерачунавају штету, воћари увелико спремају засаде за нову сезону и очекују већу бригу државе.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.