Недимовић: Без прехрамбене индустрије нема ни пољопривреде

Бранислав Недимовић је истакао да је прехрамбенa индустријa део привреде Србије који је највише девастиран, те да једино један део млинско-пекарске индустрије и прераде семена није унакажен као све остало.

"Не може ниједна земља да се развија, ниједна привреда не може да се развија без прехрамбене индустрије и отворених тржишта на које можете да извозите своје примарне производе или производе прехрамбене индустрије", рекао је Недимовић у Скупштини Србије у делу седнице на којем министри одговарају на посланичка питања.

Како је навео, мора да се развије и прерада воћа, поврћа и житарица, јер без тога нема ни развоја, а у БДП-у је потребно веће учешће прехрамбене индустрије.

"Поред финансијске подршке Владе Србије, нама је потребно отварање страних тржишта и зато смо кренули са отварањем турског тржишта, а 14. априла у Србију долазе инспектори из агенције ЕСМА, који ће радити контролу српских прерађивачких капацитета у сектору меса, да отворимо крајем маја тржиште Голског залива", истакао је Недимовић.

Буџет за пољопривреду 54 милијарде динара

Говорећи о буџету за пољопривреду ове године, Недимовић је навео да он износи 54 милијарде динара, што је у сваком случају више од 18, 19 милиона, што је био случај пре десетак година.

Каже да је јако важно на ово подсећати, јер се врло често спомиње, а и јуче је чуо од наводних стручњака, да су много мање субвенције него што су биле пре 10 година.

"Можда су мање у оном делу у којем се односе на хектаре, али немојте заборавити да је тада један од министара пољопривреде увео субвенције од 12.000 и 14.000 динара и није исплатио све субвенције, па смо добили 59.000 тужбених захтева које смо морали да платимо", указао је министар.

Како је рекао, у 2017. години Влада је имала програм за набавку трактора и подстицање пољопривредника у сектору воћарства, повртарства и виноградарства и у том тренутку је давала око 15.000 евра максималан поврат за набавку трактора снаге од 25 до 100 киловата.

"Кажу стручњаци, поделиће 100, 200 трактора, па за остале неће бити, али преварили су се, 2.400 захтева је било предато за тракторе, 2.100 захтева је усвојено и исплаћено, људи су добили и што је најважније, ту је реч о обнављању пољопривредне механизације трактора за мале пољопривреднике који до тада нису имали прилику да набаве трактор", рекао је Недимовић.

Нови програм за тракторе

Истиче да Србија није ималa ИПАРД, као и да су осам година причали о ИПАРД-у, што је један од начина да се набави трактор.

"Причали су да ће бити ИПАРД, али Влада коју је водио Александар Вучић, заједно са неколико министарства, успела је да добије акредитацију за ИПАРД и распише конкурс за мале и средње пољопривредне произвођаче", рекао је Недимовић.

Била је актуелна прича и око набавке дизел горива, каже Недимовић и додаје да су Министарство финансија и Влада Србије одобриле две милијарде за набавку дизел горива за пољопривредне произвођаче, 60 литара по хектару, 20 динара по литри.

Наводи да је закључно са јучерашњим даном исплаћено 176.908 пољопривредних газдинстава који су добили подстицајна средства намењена по хектару и за набавку дизел горива.

Што се тиче новог програма за тракторе, Недимовић каже да ће Министарство пољопривреде са Министарством финансија покушати да осмисли нови програм да у другој половини године распишу конкурс за тракторе за пољопривреднике који не могу да конкуришу за ИПАРД програме.

"Пензијско осигурање мучи српске пољопривреднике"

Недимовић истиче да од области пензијског и инвалидског осигурања за пољопривреднике нема црње рупе која тренутно постоји, те да у овом тренутку 180 милијарди динара износе обавезе које муче српске пољопривреднике по том питању.

"Зашто је то тако – то је наше наслеђе, јер постоји обавеза да сви буду у систему, а то је 330.000 обвезника. Свако ко има више од пола хектара мора да буде у систему", наводи министар и додаје да постоје нелогичности, јер исте доприносе морају да плаћају и они који имају хектар и они који имају 100 хектара.

"Већи апсурд је то да плаћао 15 година или 40 година доприносе, а имаш исту пензију", закључио је Недимовић и додао да се мора пресећи Гордијев чвор, те да је идеја Министарства пољопривреде да реши обавезе које постоје и да очекује да ће моћи са новим системом да изађе пред парламент до краја године.

"Од сектора малинара нема теже муке у овом тренутку"

Држава не може никоме да гарантује цену малине, изјавио је министар и додао да са аспекта тржишта ове године ситуација по том питању неће бити боља него што је била претходне. 

Недимовић је истакао да је држава преузела све у претходном периоду да са репроматеријалом, минералним ђубривом, преко набавке горива, смањи трошкове за пољопривредну производњу. 

"Ове године намеравамо да усвојимо два закона који би требало да помогну у разрешавању овог проблема, то је закон о регулисању тржишта пољопривредних производа и да изменимо закон о подстицајима", навео је Недимовић коментаришући да од сектора малинара нема теже муке у овом тренутку. 

Објаснио је да је у Србији 2011. године било 13.500 хектара под засадима малина, углавном на простору западне Србије, док 2018. године имамо 23.000 хектара под засадима малина, готово два пута више.

Како је рекао, 2013, 2014, 2015. година биле су добре за малинарски сектор, у смислу да је постојала добра цена, добра тражња, али због масовног подизања засада у оним крајевима и од оних лица који се тиме нису бавили, дошло је до тога да на данашњи дан постоји 59.000 газдинстава које имају мање од једног хектара под засадима малина.

"Ове године са аспекта тржишта ситуација неће бити ништа боља него претходне године. Влада Србије никада неће бежати од овог проблема, али тржиште је једино које опредељује цену", рекао је Недимовић.

Упитан за противградну заштиту, министар је рекао да је Србији неопходан закон о противградној заштити и додао да су 2018. године примењене две врсте мера док се закон не усвоји.

Прва мера је набавка аутоматизованих противградних станица, од којих је првих 28 изграђено, а вредност радова је 308 милиона динара и налазе се на простору који су најизложенији градоносним облацима, додао је Недимовић.

"Али, то не гарантује потпуну безбедност, па смо изменили и правилник о подстицајима за осигурање од града, тако да најугроженији окрузи имају поврат од 70 одсто од премије на осигурање", закључио је министар пољопривреде.