Народна банка спречава пад динара

Како би спречила превелике осцилације курса динара према евру, Народна банка Србије продала је у петак 42 милиона евра на међубанкарском девизном тржишту.

Последњи пут Централна банка интервенисала је 25. фебруара. После усвајања скромног буџета, аранжмана са ММФ-ом и поновног прилива девизне штедње, нагло слабљење курса динара пало је као гром из ведра неба.

Народна банка је из својих девизних резерви, које су највеће у историји Србије, само у једном дану, лако смирила нагло слабљење динара.

Економисти кажу да има више разлога за јачање евра, а то је превремено враћање дугова наших фирми, које су позајмљивале краткорочне кредите па до одлива страног капитала, који се вртео у домаћим хартијама од вредности са до скоро врло профитабилним каматама.

"Многа наша предузећа, како се ближи крај године, морају да отплате дугове. Са дуге стране они имају и добављаче којима морају да плаћају. Најзад нафтна индустрија Србије има велике обавезе куповине, што је утицало на повећану тражњу за еврима", рекао је професор Факултета за економију и финансије, Владимир Круљ.

Мењачи примећују појачану тражњу грађана за еврима, али тврде да би требало сачекати неко време јер децембар има неписана правила.

"Не сматрам да визна либерализација има утицаја на тражњу, али мислим да увек око 10. децембра дође до повећања курса, али онда се све мења јер пристижу наши гастарбајтери, такође туристи, када очекујем да ће курс евра према динару пасти", истакао је Борисав Брујућ из "Удружење мењача Србије".

Србија је већ високо задужена земља, а највећи дуг према иностранству имају наша предузећа и банке које су повлачиле кредите које су пласирале привреди и грађанима.

Кретање отплате кредита и поновна глад за страном робом, за сада су једина непознаница које опет могу да реше јаке девизне резерве.