Инфраструктура главни приоритет

Председник Владе Србије Мирко Цветковић изјавио је да ће наредне године у економској политици Владе "приоритет свих приоритета" бити изградња Коридора 10, од мађарске до бугарске границе, што ће подстаћи привредну активност и генерисати нова радна места.

"Ми морамо као Влада, кроз буџет за наредну годину масивнијим наступом, нарочито у инфраструктури, да креирамо додатна радна места, али исто тако да обезбедимо раст бруто домаћег производа", изјавио је Цветковић у интервјуу Танјугу напомињући да се кроз развој инфраструктуре на дужи рок побољшава економски амбијент и атрактивност за инвестиције.

Цветковић је навео да су за наставак изградње северног крака Коридора 10, према мађарској граници, средства већ обезбеђена у буџету за 2010. годину, а источна деоница те саобраћајнице, према бугарској граници, градиће се од кредита Светске банке, Европске инвестиционе банке и бесповратних средстава Хеленик плана грчке владе за Балкан.

Председник српске Владе је назначио да ће међународни тендер за изградњу деонице од Лесковца до бугарске границе бити расписан средином децембра. У наредној години, како је најавио српски премијер, средствима из буџета биће потпуно завршена обилазница око Београда и започета изградња магистрале према јужном Јадрану.

"Коначно су издвојена средства за тунел 'Стражевица', односно, за окончање обилазнице око Београда, спајањем са Бубањ Потоком", предочио је премијер Србије.

Преговори са Русима о железници

Када је реч о изградњи железничке инфраструктуре, премијер је рекао да се са представницима Руске федерације воде преговори "о значајном кредитирању инфраструктуре на железници", напомињући да су у тим плановима приоритетни радови на Београдском железничком чвору.

"Не кажем да ће то бити завршено у току наредне године, али кажем да смо врло близу затварању конструкције финансирања", објаснио је Цветковић.

У плану је и изградња моста на Дунаву, од Земуна до Вишњице, за који је постигнут договор са кинеским инвеститорима, подсетио је Цветковић и додао да се са кинеском страном разговара о финансирању изградње енергетских капацитета у Костолцу, као и за измештање неких насеља у колубарском басену да би се дошло до угља и неким додатним пројектима.

Уз подсећање да је Влада, крајем новембра, усвојила Уредбу о подстицању производње струје из обновљивих извора енергије, односно, о "фид-ин" тарифама, Цветковић је изразио очекивање да ће у наредној години доћи до значајнијих инвестиција у тој области енергетике.

Опоравак српске економије

"Прилично ће бити велика активност, како у енергетици, тако и путној и железничкој инфраструктури", наговестио је Цветковић и додао да ће српска економија у наредној години кренути полако у опоравак, а очекивани раст производње донеће више прихода и привреди и грађанима, односно, раст стандарда становника Србије.

Цветковић је рекао да ће Влада и у 2010. години наставити да спроводи подстицајне мере за привреду, али у мањем обиму у односу на ову годину, прецизирајући да ће то чинити, као и до сада, одобравањем субвенција за камате на банкарске кредите.

"Један од разлога смањења обима подстицаја привреди је тај што је каматна стопа на репо-операције НБС данас знатно мања него што је била на почетку кризе (пала је са 17,75 одсто на данашњих 10 одсто годишње), тако да је створен амбијент да и банке снизе камате на зајмове привреди", објаснио је премијер.

Уз подсећање да је држава у 2009. години, преко субвенција, генерисала привреди кредите у укупном износу од око милијарду евра издвајањем око 50 милиона евра за субвенције камата, Цветковић је рекао да Влада Србије у наредној години није желела одмах да укине бенефицирање каматних стопа, него је само смањила њихов обим.

Објашњавајући план Владе да подстакне домаћу тражњу у следећој години, Цветковић је најавио да ће бити настављени и програми субвенционисаних кредита за куповину трајних потрошних добара, наводећи да је на том списку набавка "пунта", трактора, намештаја и куповина и изградња станова по повољним кредитним условима.

Цена струје у Србији најнижа у региону

"Влади није био циљ да субвенционише увоз, односно, тражњу за робом у некој другој држави, а с друге стране, привредна структура у Србији је неповољна и домаће фирме не производе довољно робе за тржиште", рекао је Цветковић, објашњавајући разлоге због чега је списак трајних потрошних добара морао да буде ограничен.

Одговарајући на питање да ли ће бити одобрено најављено поскупљење струје од 10 одсто од Нове године, Цветковић је рекао да ће Влада Србије пажљиво размотрити тај захтев, при чему се мора анализирати да ли ЕПС може да оствари интерне уштеде, без повећања цене електричне енергије и колико то повећање може да утиче на раст инфлације.

"При том, Влада мора да води рачуна на то да је ЕПС један од највећих инвеститора у земљи, чија се улагања из сопстевних средстава мере стотинама милиона евра, а да би та компанија и даље могла да инвестира, треба да има адекватну цену струје", навео је Цветковић, указујући на чињеницу да је цена струје у Србији најнижа у региону, а вероватно и у Европи.

Субвенције за пољопривреднике

Говорећи о субвенцијама из буџета за 2010. годину, Цветковић је рекао да су значајно повећане субвенције за пољопривреду, која је за Србију значајни сегмент економије.

Друга група субвенција које се односе на јавна предузећа, биће присутне и у следећој години, јер она не могу да опстану без помоћи државе, рекао је председник Владе Србије, наглашавајући да ће 2010. бити и година у којој ће се интензивирати реструктурирање тих јавних предузећа, са идејом да у неком наредном периоду потреба за њиховим субвенционисањем престане.

Коментаришући најављену реформу пензионог система, Цветковић је рекао да потпредседник владе Јован Кркобабић и Министарство за рад већ раде на измени Закона о пензионом и инвалидском осигурању, тако дао он до фебруара наредне године очекује јасне ставове о томе како ће се проводити та реформа.

"Закон би требало да ступи на снагу од 1. јануара 2011. године, а неки чланови тих прописа примењиваће већ у 2010. години, а неки од 2011. године", најавио је премијер.

Цветковић је казао да ниво социјалних давања у наредној години неће бити смањен у односу на текућу годину, чак ће бити нешто повећан, због тога што се очекује већи број корисника, услед негативних ефеката кризе.