Сумње у Обамин економски програм

Амерички професор економије Роберт Реич оштро се успротивио одлуци одлазеће администрације председника Џорџа Буша да са сумом већом од 320 милијарди долара спаси од банкротства банку "Ситигруп", критикујући, индиректно, Обамин план да настави спасавање угрожених финансијских компанија новцем из државног буџета.

Сличне "резерве" према плану помоћи финансијским компанијама са Волстрита изразио је и овогодишњи добитник Нобелове награде за економију Пол Кругмен.

Кругмен је позвао Обаму и његове економске саветнике "да не чине грешке Бушове администрације" и "извуку праве поуке анализирајући начин превазилажења економске кризе у периоду Велике депресије, током тридесетих година прошлог века".

Тада је, наиме, политика "новог курса", коју је спроводио председник Франклин Делано Рузвелт, омогућила не само обнову америчке привреде, већ и увођење разних иновационих програма, чија реализација је касније резултирала вишедеценијским приматом економије САД на глобалном нивоу.

Професор економије Универзитета у Отави Мишел Чосудовски је, за разлику од његових америчких колега Реича и Кругмена, далеко критичнији према Обами и врло сумњичав око крајних циљева и домета његове стратегије економског опоравка.

Волстрит преузима америчку привреду

Чосудовски истиче да је Обама лажни социјалиста који ће у време свог председниковања одано служити финансијским магнатима са Волстрита који су га, како он наводи, здрушно и подржали током предизборне кампање.

Чињеница да је Обаму подржао и најимућнији амерички богаташ и водећи спекулант Ворен Бафет, као и више његових других колега, за Чосудовског је врхунски доказ да финансијска врхушка САД жели, као некад лидери совјетске комунистичке партије, по сваку цену да очува власт и избегне за њих губитничке промене економско - друштвеног система.

Бафет је, како тврди Чосудовски, већ "бацио око" на аутогигант - "Џенерал моторс" - чији опстанак сада зависи само од воље властодржаца у Вашингтону.

Милијардер Бафет, чију је имовину часопис "Форбс" ове године проценио на више од 62 милијарде долара, намерава да купи и нафтну компанију "Коноко филипс".

Низ других финансијских магната такође не крију намеру да откупе по најнижој тржишној цени и акције многих других америчких индустријских компанија које су се, због текуће кризе ликвидности, нашле на ивици банкротства.

Тако би се на крају могло показати да реализација Обаминог економског програма обнове може резултирати "генијалном операцијом", то јест преузимањем целе америчке привреде од стране финансијских магната са Волстрита, каже Чосудовски и указује да у Обамном економском тиму убедљиво преовладађују представници финансијско - пословне елите који су САД и довели до садашње тешке економске позиције.

Креатори кризе реализују анти - кризни програм

Као пример Обамине недоследности професор Чосудовски наводи и случај Џима Линча који ће у будућој америчкој влади бити саветник председника за реализацију анти - кризног програма.

Линч је, како подсећа канадски економиста, био један од креатора америчког Закона о финансијској модернизацији, усвојеног 1999. године, након чега су створене и формалне могућности за стварање пирамидалног капитала, што је на крају довело до краха хипотекарног и кредитног тржишта у САД.

У САД је, иначе, пре доношења Закона о финансијској модернизацији на снази био рузвелтовски Глас - Стигалов закон, усвојен 1933. године, којим су биле предвиђене оштре мере у борби протрив корупције, финансијских спекулација и коришћења инсајдерских информација на тржишту акција.

Чосудовски наводи, осим тога, да се Обама до сада није изјаснио о активности хеџ - фондова, помоћу којих се у највећој мери обављају акције финансијских спекуланата у САД и широм света.

Избегавање Обаме да се изјасни о тако "критичном питању" као што је пословање хеџ-фондова представља само доказ више да обећање новог америчког председника како ће "обуздати Волстрит" и "увести ред на финансијска тржишта" није подкрепљено и стварним делима, закључио је Чосудовски.

Стварање апсолутне доминације крупног капитала

Руски аналитичар Максим Калашњиков наводи да финансијска криза у САД по неким елементима манипулације јавним мњењем подсећа на сличан случај из блиске прошлости Русије. Било је то, према његовим речима, 1991. године. Тада су још совјетски грађани Русије већински гласали за Бориса Јељцина, "наивно мислећи да ће он обновити социјализам".

Руски аналитичар тврди да се ни после Јељцина и доласка Владимира Путина на челни положај у Русији није ништа променило на боље, јер је у протеклих осам година само још више ојачан положај руских супер - богаташа.

Обама је не само "амерички Горбачов", већ је он још и амерички Јељцин са Путином у истом кошу, тврди Калашњиков, уз опаску да ће нови шеф Беле куће осигурати да се у САД успостави потпуна "диктатура крупног капитала".

Занимљиво мишљење на тему економско-друштвене будућности САД саопштио је и професор њујоршког Колумбија унверзитета Џозеф Штиглиц, приликом предавања које је 9. децембра одржао у Београду.

Штиглиц, који је 2001. добио и Нобелову награду за економију, је тада оценио да се његова земља креће ка "некој врсти социјализма", уз напомену да је "Америка лоше водила своју (економску ) политику и да сад цео свет због тога има проблема".