Благи пораст куповне моћи

У октобру је, и поред повећања цена прехрамбених производа, пре свега производа зелене пијаце и цена услуга, забележен нешто повољнији однос у покривености обе потрошачке корпе просечном нето зарадом, што указује на благи пораст куповне моћи, показује истраживање Министарства трговине.

Просечна месечна нето зарада за октобар износила је 34.311 динара и у целости је покрила просечну потрошачку корпу, док је за покриће минималне било потребно издвојити 0,63 просечне зараде.

Према подацима Републичког завода за статистику, просечна потрошачка корпа за октобар износила је 33.785 динара и у односу на претходни месец већа је 724,27 динара или 2,2 одсто, а минимална је износила 21.557 динара и скупља је 291, динар, или 1,4 одсто.

Повећање цена забележено је код неких група производа, као што су јаја, свеже и прерађено месо, конзервисана риба, прерађено млеко, кондиторски производи и алкохолна пића.

Укупни издаци за непрехрамбене производе и услуге повећани су, у просечној потрошачкој корпи 18,94 динара, а у минималној 6,27 динара. То је последица повећања цена за школски прибор, поједине производе личне хигијене, услуге личне хигијене, трикотаже и текстила.

У октобру су повећане и цене комунално стамбених услуга за домаћинства - 4,3 одсто - на шта је утицало повећање цена воде 3,4 одсто и одведене отпадне воде 2,6 одсто, изношења смећа 5,3 и централног грејања пет одсто. Цене градског превоза у просеку су повећане 0,6 одсто.

Посматрано по градовима, куповна моћ изнад просека Републике, мерена кроз обе потрошачке корпе, је у Београду, Смедереву, Новом Саду, Панчеву, Зрењанину, Ужицу и Крагујевцу.

У свим градовима који се статистички прате, просечна месечна зарада покрила је минималну потрошачку корпу, а у Београду, Смедереву, Новом Саду, Панчеву, Зрењанину, Ужицу, Крагујевцу и Сремској Митровици и просечну.