Да ли купујемо преко интернета и зашто не

Више од 45 одсто корисника интернета у Србији никада није куповало онлајн. Трговци сматрају да треба задобити поверење купаца и законски уредити ту област.

"Потребно је да се уведе ред на ово тржиште где би купци могли да знају да имају поверење у те продавце, да иза тих продаваца стоје праве продавнице које ће испоручити прави производ", каже Ненад Берић из интернет продавнице"Фанатик".

Изменама закона о електронској трговини уводе се прецизне дефиниције: електронске продавнице, платформе и дропшипинга, али и предности за купце који преко интернета добијају могућност да врате купљени производ у року од 14 дана без образложења.

"Кад купујете у продавници имате прилику да видите производ, да пробате, да опипате, а кад купујете преко интернета немате ту могућност и зато имате ово право. С друге стране плаћа се поврат робе у случају тих 14 дана враћања без образложења да се не би то право злоупотребљавало", каже Жељко Ракић, начелник одељења за трговину и развој Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

Стручњаци тврде да раст електронске продаје варира од 25 до 35 одсто годишње и да не заостајемо за земљама у окружењу, али да трговци још не препознају значај онлајн трговине и сматрају да је њено увођење скупо.

"Морам да кажем и да су те цене ниже него неки светски стандарди и да је данас апсолутно  потребно да се било какав трговац, не само нађе на интернету већ и да се у то укључи", каже Александар Бировљев, стручњак за електронски развој.

И курирске службе бележе све већи пораст пошиљки наручених преко интернета, што се одражава и на обим њиховог пословања.

"Превоз пошиљки у области електронске трговине, у 2018. тој години има учешће 20 до 25 одсто, што је отприлике четвртина укупно транспортованих пошиљки. У прва два месеца ове године бележи се пораст од неких пет одсто. У овој години због повећања обима посла запослено је 30 курира више и отворено 30 нових зона", каже Наташа Милановић, регионални менаџер "Бекс експрес" курирске службе.

Прогнозира се да ће у наредних пар година онлине трговина износити више од пет милијарди долара, а многи светски трговински ланци попут Гепа и Кејмарта укидају малопродајне објекте и прелазе на јефтинију онлајн продају. До 2030. године више од 85 одсто предузећа глобално ће се бавити е-трговином, предвиђају стручњаци, тако да сматрају да фирме које не продају онлајн немају тржишну будућност.