Неискоришћени потенцијали српске малине

Ариље је светска престоница малине не само по количини, већ и по квалитету. Српска малина је већ годинама у самом врху, јер је арилљско малиногорје идеално за производњу црвеног злата. Те предности, међутим, Србија слабо користи.

Највећа слабост нам је што немамо пласман готових производа као што су сокови, мармеладе, џемови. Чак 95 одсто малине извозимо као полупроизвод - у смрзнутом стању. Хоће ли ова година бити прекретница за произвођаче да се ухвате укоштац са овим проблемом?

"Веома дуг и трновит пут до финалног производа од малине, да не буде више извоза сировине већ да имамо готов, финални производ", каже Божо Јоковић, председник сложене задруге "Наши воћари" из Ариља.

Извоз је за малинаре на првом месту, али са друге стране домаће тржиште је скоро неискоришћено. Становник Србије годишње поједе само 900 грама малине, а Немци и Французи који малину увозе поједу у просеку око 10 килограма годишње.

"Моћи ћемо да је купимо у кућама здраве хране и трговинама, маркетима, хотелима и бањским лечилиштима у Србији", наводи Божо Јоковић.

У прерађивачки погон у коме је свака машина нова малинари су уложили сопствени новац.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.