Из НИС-а у наредној деценији и нафта и струја
Руски Гаспром почеће са НИС-ом 7. марта градњу Термоелекране–топлане на гас у Панчеву, сазнаје РТС. Иначе, НИС је приватизован пре тачно деценију и данас, осим у Србији, послује и у Румунији, Бугаској и Босни и Херцеговини. О томе шта је урађено, инвестицијама и плановима компаније за РТС је говорио генерални директор "НИС-а" Кирил Тјурдењев.
У фебруару пре 10 година "Гаспромњефт" преузео је НИС и постао већински власник, а генерални директор Тјурдењев каже да су испуњене све обавезе дефинисане Купопродајним уговором.
- Првенствено имам у виду обавезу о инвестицијама од пола милијарде евра... Шта више, од 2009. до 2018. године у НИС је уложено око три милијарде евра. Те инвестиције су биле усмерене како у истраживање и производњу нафте, тако и у стварање моћнијих капацитета за прераду нафте у панчевачкој Рафинерији.
Шта још треба да се истакне? НИС је за ових 10 година доживео велике промене. Године 2008. бележио је губитак у пословању, а после куповине контролног пакета акција, у сарадњи са српским акционарима, почео је активан рад на унапређењу рада компаније. Сада је НИС једна од најпрофитабилнијих компанија у Србији, са пакетом великих инвестиционих пројеката.
У Рафинерији Панчево у току је градња капиталне инвестиције – гради се постројење "Дубока прерада". Када ће нови погон почети да ради?
– Изградња пројекта "Дубока Прерада" са технологијом одложеног коксовања представља главни инвестициони пројекат компаније. Реализација пројекта започета је 2017. године. Ове године, тачније у трећем кварталу, планирано је да погон почне са комерцијалном прозводњом.
Овај нови погон важан је за НИС али и Србију, зашто?
– Пре свега, реализацијом овог пројекта, Рафинерија нафте у Панчеву ће постати једна од најсавременијих рафинерија у региону. Повећаћемо дубину прераде нафтних деривата на 99,2 одсто и повећати количине најквалитетнијих бензина и дизела.
А истовремено ћемо престати са производњом мање прихватљивог производа, као што је сумпорни мазут. То је корист и са еколошког аспекта. Обогатићемо палету производа, јер ћемо започети производњу кокса који се користи у грађевинској индустрији. Тако ћемо моћи да снабдевамо Србију производом који се сада увози.
Пројекат је јако важан јер ће повећати економску ефикасност рафинерије и омогућиће нам да превазиђемо осцилације цена нафте на глобалном тржишту. То ће побољшати одрживост компаније и повећати веће приходе.
Како видите НИС у наредној деценији? Какви су планови?
– Деценија која је пред нама донеће много новог и интересантног. Ми ћемо наставити са улагањима у истраживање и производњу нафте, како у Србији, тако и у земљама региона које сматрамо перспективним, а реч је о концесијама за истраживање и производњу нафте. Наставићемо инвестиције и унапређење услуга, чиме ћемо обезбедити доходак за наше акционаре.
НИС већ има гасне централе мањег капацитета које производе и топлотну енергију и струју. Кога снабдевате и да ли ће се НИС појавити и као трговац струјом?
– Развија се нови правац у нашој компанији, а реч је о електрогенерацији. Ми смо до сада пустили у рад 14 мини гасних електрана за производњу електричне и топлотне енергије, укупне снаге око 14 МW, и у тај програм уложено је око 20 милиона евра. Заједно са нашим партнерима из "Гаспром енерголхолдинга" радимо на изградњи Термоелектране-топлане Панчево, у непосредној близини наше Рафинерије.
Тај пројект ће нам омогућити сигурност снабдевања Рафинерије електричном и топлотном енергијом, док ће се одређене количине струје продавати на слободном тржишту.
Каква су кретања на нафтном тржишту? Можемо ли се надати појефтињењу деривата?
– Као и сви остали учесници у енергетском сектору, тако и ми зависимо од кретања цена нафте на глобалном тржишту. Компанија НИС производи мање од једне трећине нафте коју прерађује у Србији, док више од две трећине увози са глобалног тржишта. На нас зато утичу како цена нафте, тако и курс долара.
Ипак, ми увек настојимо да умањимо те осцилације и нашим купцима понудимо оптималне цене деривата.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар