Комерцијална банка на корак од продаје

Столњак од црвене чоје чувар је свих српских економских тајни. И ових дана, у свечаној сали Народне банке Србије, преговарачи на њему исписују економску историју. С једне стране дугачког стола су наши државни званичници. С друге – представници Међународног монетарног фонда. Овога пута, на дневном реду је и приватизација највеће државне банке.

"Хоћемо да видимо на који начин да нађемо стратешког партнера за Комерцијалну банку. Идеја нам је да држава излази из оних делатности где нема потребе да буде. И да се концентришемо на прављење окружења, које ће бити подстицајно за развој приватног, а и државног сектора", рекао је за РТС министар финансија Синиша Мали.

ММФ је саопштио да подржава планове Владе да одлучно крене у приватизацију Комерцијалне банке. Према договору са Фондом, који су потписали премијерка, гувернерка и министар финансија, до краја фебруара истиче рок да Влада Србије донесе одлуку о приватизацији Комерцијалне банке. План је да се тендер распише до краја јуна, а цео поступак требало би да се заврши до краја године.

Упркос томе, Милорад Филиповић, професор Економског факултета, сматра да овај, "чуваркућа аранжман", са ММФ-ом не подразумева никакве обавезујуће потезе наше владе.

"Немамо никаква финансијска условљавања, не повлачимо средства у овом аранжману. Више је то саветодавни аранжман", подсећа.

Да је држава, заправо под притиском ММФ-а и других финансијских институција, по ко зна који пут почела процес приватизације Комерцијалне банке, сматра брокер Ненад Гујаничић. Али још није извесно да ли ће се он и окончати у септембру како је раније и најављивано, додаје.

Тендер у јуну

План је да се већ у септембру прогласи победник на тендеру. Министар финансија Синиша Мали најавио је да ће током ове недеље бити потписан уговор са приватизационим саветником. Реч је о консултантској кући – "Лазард".

"То је само први корак. Дуг је пут до неког финалног решења. Не можемо децидирано рећи ни које су намере државе нити како ће се цео процес завршити", реако је Филиповић.

Република Србија у Комерцијалној има 41,74 одсто акција, ЕБРД 24,43 одсто. Осталих 20 одсто такође је у власништву међународних финансијских институција. ЕБРД је у власничку структуру Комерцијалне банке ушао 2006. По том уговору има право да активира такозвану пут-опцију. Шта то значи? Чак и у случају да држава одустане од продаје свог дела, својим страним партнерима – сувласницима мора да исплати 252 милиона евра. Цела банка данас на берзи вреди око 320 милиона евра.

"Што не значи да би ово била цена у трансакцији", додаје брокер Ненад Гујаничић.

"Из простог разлога што се на Београдској берзи тргује малим количинама акција. Ако би се појавиле акције Комерцијалне банке вероватно би цена у продаји била 20-30, па можда и 40 одсто већа. Али опет и та постигнута трансакциона цена вероватно је нижа од оног нивоа који би држава морала да исплати међународним финансијским институцијама кроз ту обавезу", сматра Гујаничић.

ЕБРД већ годину дана има право да наплати овај новац, али то не ради. Од њих нисмо добили одговор шта им је следећи потез? Незванично, они ће државу чекати до јуна.

"Ако се буде приватизација спроводила, они неће посезати за пут-опцијом. Једноставно, у случају да држава одустане од приватизације, они ће тада посегнути за тим обезбеђењем и наплатити оно што су уложили", каже Гујаничић.

О приватизацији и у Давосу

О судбини Комерцијалне банке разговарало се и у Давосу. Председник Александар Вучић тамо се 24. јануара састао са Сумом Чакрбартијем, председником Европске банке за обнову и развој. Занимљиво је да скупштина акционара, заказана за 28. јануар, није одржана. Записници са ових заседања откривају да је претходна, током које се расправљало о управи банке, била веома бурна. Неколико пута током прошле године представници међународних финансијских институција су питали зашто се приватизација одлаже. Одговор је био да се о томе интензивно разговара.

За професора Филиповића то је сигнал да не иду акционари сви у истом смеру.

"Или бар не иду истом брзином и истим интензитетом. Питање је и какви су односи међу иностраним акционарима Комерцијалне банке. То су ЕБРД, ИФЦ, Дег и тако даље. Јер у случају приватизације, ако би она даље се наставила и ушла у неку финалну фазу, онда би се поставило питање и какви су њихови међусобни односи. Да ли су већ испреговарани или ће се они међусобно борити ко ће већи део колача ту да приграби", напомиње Филиповић.

Током кризе, државне банке су пропадале, а порески обвезници су цех лошег управљања банком платили чак милијарду евра. То је више од уштеде која је направљена на смањењу пензија. Ненад Гујаничић подсећа да је пре светске економске кризе, Комерцијалана банка на берзи вредела више од милијарду евра.

"То је генерално био најбољи моменат за њену приватизацију. Међутим, касније су уследили разни проблеми. Уследило је недомаћинско пословање. Комерцијалана банка није доживела судбину разних државних банака, односно није пропала, али је имала велики број проблема и велике количине ненаплативих кредита је отписано протеклих година и самим тим та банка је изгубила кредибилитет па и позицију на тржишту", сматра наш саговорник.

Телефон одобрава политичке кредите

Постоји и опција да држава остане власник Комерцијалне банке, али претходно мора да исплати стране партнере.

"Држава би требало да има једну развојну финансијску институцију преко које може да има утицај и где може да на одређени начин финансира и доноси одлуке о финансирању оних приоритетних пројеката за које је држава заинтересована", каже Филиповић.

Брокер Ненад Гујаничић не мисли тако. Највећи проблем у домаћем банкарству је буразерска економија и даваље кредита мимо економских принципа.

"И оно што је последица тога је покривање тих трошкова из самог буџета, односно покривање трошкова средствима грађана", закључује.

Да ли је кривица лошег управљања банком само на држави?

"Са аспекта Комерцијалне банке, не можемо читаву одговорност пребацити само на државу. Из простог разлога што су у надозном одбору седели и представници тих финансијских институција. Дакле велики део те одговорности почива на њима, али мисли да је то још један од доказа да треба банке пустити тржишту, да буду приватни власници и да их контролише Народна банка Србије", каже Гујаничић.

Професор Филиповић сматра да држава треба да постави јак менаџмент на челу банке.

"Али менаџмент који би био отпоран на чувени инструмент планирања из доба социјализма. А то је телефон. А то је да га неко позове и каже тај и тај кредит треба да се одобри томе и томе", закључује Филиповић.

Жељу да купи Комерцијалну банку имао је мађарски ОТП, али се одлучио за Сосијете женерал. Као један од заинтересованих сада спомиње се "Риплвуд адвајзорс", инвестициони фонд америчког бизнисмена Тима Колинса. Заједно са бившим државним секретаром Џоном Керијем, Тим Колинс је прошлог пролећа посетио Београд. Челни људи банке само су кратко рекли – немамо никаквих сазнања о томе.