Шта за српску економију значи смањење јавног дуга?

У нову годину српска економија ушла је са мањим јавним дугом – са 61,6 одсто колико је износио на крају 2017. године пао је на 54 одсто БДП-а. У Министарству финансија истичу да је ово важна основа за даљи раст српске привреде.

"У последње две године, захваљујући фискалним и структурним мерама које је предузела Влада РС, раст дуга је најпре успорен у 2016. години, а по први пут од 2008. године дошло је до смањења учешћа јавног дуга у БДП-у. Тренд смањења јавног дуга у БДП-у настављен је и у 2017. и 2018. години", наводе у Министарству финансија.

Додају да је један од главних циљева Министарства финансија да и у наредном периоду превремено отплаћује дугове и кредите.

"По први пут смо тако ове године имали две аукције откупа државних хартија од вредности које доспевају у фебруару 2019. године, а које су у потпуности успешно реализоване и на којима је откпљено по десет милијарди динара. Тиме је дуг укупно смањен за 20  милијарди динара", наводе у Министарству финансија.

Смањење јавног дуга добит је и за економију и за грађане.

"То пре свега гарантује стабилност, макроекономску стабилност, која се огледа у ниском расту инфлације, стабилном курсу, уопште стабилној привреди. Побољшава се кредитни рејтинг земље, просто моће ће боље да конкурише земљама са којима се такмичимо у региону које имају боље услове пословања", објашњава Синиша Мали, министар финансија.

Нижи јавни дуг значи и ниже издатке за камате. Они за 2018. годину износе 106 милијарди динара, док смо на крају 2016. године за отплату камата издвојили 128 милијарди.

"Ако су издаци за камате мањи онда остаје више средстава на располагању за неке друге намене. Примера ради у последње три године издаци за камате су смањени за 20 милијарди динара, за наше прилике – то је рецимо две трећине буџета за комплетну дечију заштиту или 1/3 буџета за социјалну заштиту. Или можда оно што је грађанима најјасније – 20 милијарди би нпр. било довољно за повећање плата и пензија за око 2,5 одсто", наводи Данко Брчевић, главни економиста Фискалног савета.

"Смањење јавног дуга треба да остане приоритет фискалне политике" 

Стручњаци напредак оцењују као одскочну даску за даљи развој, али подсећају и на старе задатке.

"То што је јавни дуг на силазној путањи то не значи да смањење јавног дуга не треба да остане приоритет фискалне политике зато што јавни дуг може да експлодира нагло и преко ноћи, а у прилог томе говори нам и новија економска историја. Јавни дуг је нпр. 2008. био испод 30 одсто БДП-а да би у релативно кратком року до 2015. године достигао преко 70 одсто БПД-а, значи да се удвостручио", објашњава Аница Телесковић, економски новинар.

Најнижи удео јавног дуга у бруто домаћем производу земље забележен је 2008. године, када је са номиналним износом од 8,78 милијарди евра он учествовао у БДП-у са 28,3 одсто, док је највећи удео, од 201,2 одсто БДП-а, регистрован 2000. године.