Како "погурати" привреду у Србији

Директорка за регулаторну реформу у Националној алијанси за локални економски развој Јелена Бојовић каже да је закон недовољно прецизирао различите облике рада, те да је потребно предвидети више опција у радном законодавству.

"Стално причамо о лизингу радне снаге, о закону о сезонском радном запошљавању, да је све више људи у паушалу, а да ИТ-евци беже од тог паушалног система опорезивања – што говори да постоје неке дисторзије на тржишту рада", рекла је Јелена Бојовић гостујући у Дневнику РТС-а.

Истиче да закон треба да предвиди више опција радног ангажовања.

"Данас нисте стимулисани да радите четири сата дневно, порези и доприноси који се на ту зараду плаћају плаћају се као да радите осам сати. Дакле, треба да сагледамо такве ствари јер флексибилност различитих облика рада је нешто што ће погурати и запошљавање и привреду у Србији", навела је Бојовић.

Имовина и намети кључна питања

Додаје да је права реформа парафискала приоритет у 2019. години.

"Да се дефинише који су то износи и да се они не мењају из године у годину, то је оно што привреду помера из стабилног привредног окружења које они треба да имају да би планирали наредну годину", каже Бојовић.

Према њеним речима, за напредак је кључно питање имовине јер оно кочи изградњу путева, фабрика, ширење пословања.

"Мора се решити питање имовине у Србији, не само поступак уписа у катастар, већ и конверзија права коришћења у право својине, приватизација, стечај, који никако да се заврше, експропријација... Не можете ништа да градите када питање имовине није решено", наводи директорка за регулаторну реформу Наледа.

Потребан технолошки "спринт"

Истиче да нас је технологија прегазила, а да држава сада трчи за њом. Помака, каже, има, али су неке бирократске процедуре и даље присутне.

"Имамо ситуацију да се Извод из матичне књиге рођених и даље тражи на неким шалтерима", рекла је Бојовић и додала да је у 2018. години држава направила почетне кораке а да је сада потребан "спринт".

"Технологија у великој мери брзо напредује и очекује се да држава повуче грађане и привреду да користе елоктронску управу, сервисе и системе, а не да држава каска", поручује Бојовић.

Директорка за регулаторну реформу у Наледу наглашава значај сарадње привреде и државе.

"Имамо приватно-јавни дијалог где треба да седнемо заједно, привреда и држава – да видимо шта држави треба (таксе и накнаде које они треба да наплате), а шта привреду боли. То радимо кроз два механизма– један је дуинг бизнис, где држава и привреда гледају како да унапреде пословање, а други део је борба против сиве економије", наводи Јелена Бојовић.