РЗС: Привредни раст ове године биће 4,4 одсто

Директор РЗС Миладин Ковачевић рекао је да ће коначни показатељи бити објављени до краја јануара, али је извесно да је овогодишњи раст подстакнут највише због пољопривредне производње која је била већа за 16,3 одсто, инвестиција које су веће за 18,4 одсто, грађевинарства које је порасло за 10,9 одсто.

Спољнотрговинска размена је порасла за преко 11 одсто – извоз за девет а увоз за 13 процената, навео је Ковачевић.

"Намерно сам хтео да нагласим тај циклус раста, који почиње од 2013, 2014. и он се огледа у свим индикаторима од најоштијег БДП-а, преко инвестиција, па до потрошње", каже Ковачевић.

Тако је статистика забележила и пораст промета у трговини и стопе запослености.

"Према евиденцији централног регистра социјалног осигурања, евидентиран је број запослених у новембру од 2.151.250, што је за 57. 569 већи број запослених у односу на исти месец прошле године", каже Весна Пантелић, шеф Сектора за запошљавање Завода за статистику..

Као највећи успех статистичари наводе долазак кинеских инвестиција у РТБ Бор и раније у Железару, која сада има рекордну производњу. За завод је посебно важно отварање преговарачког поглавља 18 о статистици. Ту су пронашли и решење за приказивање података с Косова и Метохије.

"Ту смо пронашли решења захваљујући Министарству за европске интеграције, тако да нисмо угрозили Устав Републике Србије, а да задовољимо поглавља Еуростата", каже Миладин Ковачевић.

Оно што изазива бригу већ деценију и по, јесте мање новорођенчади од броја умрлих - ове године чак 35.000.

Додатни изазов у наредној години је претња од нове светске економске кризе коју би могли да изазову одлуке централних банака али и протекционистичке мере Америке.

Да бисмо се заштитили, држава је формирала посебан тим за праћење те опасноти. Друга је за нас приштинска такса, мера која би, ако потраје, могла да успори раст наше економије за пола процента годишње.