Банке отписале 720 милијарди долара

Европска централна банка је у свом најновијем стабилизационом извештају навела да су банке у целом свету, у периоду између другог тромесечја 2007. године и последњег овогодишњег квартала, биле принуђене да из своје активе отпишу укупно 720 милијарди америчких долара, објављено је у Франкфурту.

Банке 15 земаља чланица зоне евра су отписале, током наведеног периода, 131 милијарду долара, што је 18 процената укупно отписаних дугова свих светских банака.

У истом периоду су, међутим, банке у свету успеле да ојачају свој капитал за 765 милијарди долара, наводи се у извештају ЕЦБ и указује да је удео банкарских организација из зоне евра у тој суми био такође 18 одсто, или 139 милијарди долара .

У извештају Европске централне банке се наводи, између осталог, да процес корекција стања банкарске активе још није завршен, што упућује на закључак да ће банкарске организације и у наредном периоду бити принуђене да отписују, због текуће глобалне кредитне кризе, огромне суме из своје активе.

Препорука да се стварају резерве 

ЕЦБ сматра да банке у еврозони треба да имају у виду да их ризици, који су се појавили у другом полугођу прошле и током ове године, морају водити ка стварању довољног нивоа резерви капитала и ликвидних средстава.

Банка је такође оценила да основни ризици на глобалном макроекономском нивоу сада долазе услед процене кризе на америчком хипотекарном и кредитном тржишту, а такође и велике неравнотеже у трговинском билансу САД.

У извештају Европске централне банке се указује и да су присуство и делатност финансијских институација у централној и источној Европи током анализираног периода осетно увећани.

Истовремено, ЕЦБ упозорава да економско успоравање средњој и источној Европи увећава ризик да се у банке тог региона прелије текућа оштра кредитна криза из западноевропског банкарског сектора.

Стручњаци ЕЦБ процењују да ће се приходи домаћинстава, као и запосленост у зони евра, током наредне године смањити. Они, осим тога, очекују и нижу инвестициону актвност у зони евра, која је током два последња квартала била у рецесивном стању, јер је у том периоду имала негативан привредни раст од минус 0,2 одсто.