Италијанима (не) цветају руже

Италијани у просеку зарађују 1.200 евра месечно, што је четири пута више него у Србији, али су им и трошкови живота и цене веће и до три пута. Усред кризе, почели су да штеде.

У то се најбоље уверио Виторио, уметник који годинама увесељава Римљане и туристе сликајући њихове портрете. "Портрет једне особе је 10 евра, али ћу урадити два портрета за толико, даћу попуст", рекао је уметник.

Илења, која студира међународне односе, каже да није осетила кризу, али да је много људи остало без посла. Када заврши студије, планира да оде из Италије. 

Након што је средином године зауставаљен пад производње у Италији, премијер Силвио Берлускони узбуркао је јавност изјавом да ће Италија бити рекордер у опоравку од рецесије. Према оцени стручњака, његов кабинет на кризу је реаговао релативно добро.

Економска новинарка Изабела Буфаки сматра да се Влада потрудила да мала и средња предузећа добију новац од банака јер се већина италијанског привредног раста темељи на њима.

"Како је због кризе пресушило кредитирање, чиме су погођене највише мале фирме, министар финансија је државним субвенцијама покушао да обезбеди што више новца за њих, али истовремено и за породице које нису могле да отплаћују стамбене кредите", рекла је Изабела Буфаки.

Милион Италијана без посла  

Критке иду и на рачун повећања јавног дуга Италије који је сада већ трећи на свету. Опозиција тражи смањење пореза на доходак и реформу здравстевног система.

"У последњих 12 месеци без посла је остало милион Италијана", рекао је Енрико Лета, потпредседник Демократске партије Италије.

Енрико Лета сматра да им је потребна реформа здравстевног система који потиче још из 70-тих година и који штити раднике на сигурним и дуготрајним позицијама унутар великих компанија.

"Ми сада имамо милионе радника у малим фирмама са флексибилним радним местима и потпуно неодговарајућом заштитом", рекао је Лета.

Ове године пад италијанске привреде биће од пет процената. Међутим, и пре кризе Италија није имала велики економски раст. Био је два пута мањи од просека за Унију и то од 1,3 одсто годишње.