Ревизија буџета открила неажурност институција

Према извештају Државне ревизорске институције о извршењу буџета за 2008. годину, са консолидованог рачуна трезора даване су краткорочне позајмице у укупном износу од 36, 3 милијарде динара, да би се финансирао дефицит буџета.

Од тога око 35 милијарди динара није враћено до краја буџетске 2008. године.

У извештају који је објављен на сајту Скупштине Србије на 165 страна, наведено је да је то супротно одредбама правилника и закона о јавном дугу.

Када је реч позајмицама из буџета у износу од око 14,9 милијарди динара, у извештају је наведено да су оне исплаћене из средстава од приватизације из 2005. и 2006. године које нису враћена у уговореном року до краја буџетске године, нити су предузете било какве мере да се не наплате.

Од тих 14,9 милијарди динара, јавна предузећа су добила 7,8 милијарди динара, директни и индиректни корисници буџета 5,8 милијарди, а остали привредни субјекти 1,2 милијарде.

Министарка финансија Диана Драгутиновић јуче је изјавила да се ту радило о субвенцијама и ЕПС-у и Железници Србије и да је то наслеђено стање и претходних година и напоменула да ће та потраживања, највероватније, бити отписана.

При том, прекорачен је и дозвољени износ позајмице са консолидованог рачуна Трезора Србије, који по прописима износи 60 одсто дневног стања салда претходног дана и то у два наврата: 30. децембра 2008. године за 12,1 милијарди динара и следећег дана за 2,7 милијарди динара.

Потраживања од државних органа од око 13,5 милијарди динара неправилно су класификована као краткорочна, иако су старија од годину дана.

Установљена су и потраживања од око 11,9 милијарди динара која се односе на позајмице исплаћене из буџета и буџетске резерве у периоду од 1999. до 2004. године и то: Електропривреди Србије од око 1,9 милијарди динара, Републичком ПИО фонду запослених (7,5 милијарди динара) и Републичкој дирекцији за робне резерве (2,55), али нема података да је тај новац враћен.

Када је реч позајмицама из буџета у износу од око 14,9 милијарди динара, у извештају је наведено да су оне исплаћене из средстава од приватизације из 2005. и 2006. које нису враћена у уговореном року до краја буџетске године, нити су предузете било какве мере да се не наплате.

Од тих 14,9 милијарди динара, јавна предузећа су добила 7,8 милијарди динара, директни и индиректни корисници буџета 5,8 милијарди, а остали привредни субјекти 1,2 милијарде.

Министарка финансија Диана Драгутиновић јуче је изјавила да се ту радило о субвенцијама и ЕПС-у и Железници Србије и да је то наслеђено стање и претходних година и напоменула да ће та потраживања, највероватније, бити отписана.

Више од две милијарде у "сивој" зони

У систему јавних набавки утврђено је да је више од две милијарде динара у "сивој" зони.

Неправилности су утврђене и у издавању државних гаранција у 2008. години и то четири у укупном износу од око 15,1 милијарди динара (182 милиона евра), јер држава није испоставила регресне захтеве директним дужницима по узетим кредитима, чији дуг је измирила Република, нити се предузимају законом предвиђене мере за наплату тих потраживања.

ДРИ је констатовала и да нема комплетне и ажуриране евиденције државне имовине.

Пажњу и извештају ДРИ изазвао је и податак да је Управа за заједничке послове републичких органа, без спроведеног поступка јавне набавке и без закљученог уговора, купила од "НИС-Југопетрола бонове за гориво вредне чак 110 милиона динара, а по Закону о јавним набавкама, за сваку набаву изнад 2,9 милиона динара мора да се распише јавни позив, односно, тендер.

Контролом рачуна 14 министарстава, три управе и једне дирекције утврђено је да се не зна са коликом имовином држава располаже и да у свим министарствима, сем за науку, не функционише интерна контрола и ревизија, а јавне набавке се избегавају, док на рачуну Управе за трезор не бележе се све промене прихода и расхода, наведено је у извештају ДРИ.