Произвођачи сунцокрета против уљара, истрага о откупној цени

Произвођачи сунцокрета данас су затражили од Комисије за заштиту конкуренције да испита рад великих уљара које оптужују за договорено спуштање откупне цене те културе. Сматрају да су велики натерали мање откупљиваче да следе њихову ценовну политику.

"Када је највећа уљарица у Србији 'Викторија' изашла са ценом од 28 динара и они сад излазе са том ценом, па се питамо како су раније могли да нам плате 34-35 динара, а сада нам дају 28 динара", каже Јовица Јакшић из Независне асоцијације пољопривредника Србије.

Пољопривредник из Старе Пазове Јанко Турчан каже да произвођачка цена долази до цифре од 32 динара, а да са 28 немају никаква покрића.

Пољопривредник из Пожаревца Иван Вучковић наводи да ће одустати од земље под сунцокретом, након што су страдали и род кукуруза и род пшенице.

У Комисији за заштиту конкуренције кажу да ће покренути истрагу о овом случају, али и о многим сличним који су се нашли у новинским текстовима, о којима су добили пријаве грађана, али и када током редовних провера посумњају на повреду конкуренције.

"Пошто ми идемо у ненајављене увиђаје у моменту када већ имамо одређене индиције да је дошло до повреде конкуренције, ја мислим да у 80 одсто случајева добијемо доказе који доведу до тога да издамо решење да је одређена фирма повредила конкуренцију", каже Гордана Булатовић из Комисије.

Откупом сунцокрета у Србији бави се десетак компанија, па многи сматрају да је готово немогућ ценовни договор толико различитих привредних субјеката.

"То су локалне уљарице, то је 'Бимал' из БиХ, то су велики глобални играчи као што су 'Каргел', 'Бунге'. У случају да се докаже да су се тајно међусобно договарали да заједнички дефинишу цену, у питању је ценовни картел, што је забрањена пракса", каже редовни професор на Економском факултету Драган Лончар.

Најстрожа казна коју Комисија може да одреди учесницима у картелу је до десет одсто годишњих прихода, а најстрожа до сада изречена је четири одсто.

И док из највећих уљара стижу саопштења да су цену сунцокрета формирали на основу цена у земљама у окружењу, пољопривредници као контрааргумент истичу да се у Румунији, на пример, али и у другим државама ЕУ сунцокрет плаћа по количини уља у њему, тј. по квалитету, тако да је цена која тренутно важи у Србији најнижа цена коју тамошњи фармери могу да добију.

Пољопривредници истичу и да су државне субвенције тамо далеко веће и да им је тамо лакше да послују.