Лабус: Припремите се за годину штедње

Бивши потпредседник Владе Србије и професор Правног факултета Мирољуб Лабус рекао је у интрвјуу ФоНету да "не разуме зашто су поједини министри незадовољни буџетом Србије за идућу годину", пошто ће фискални расходи у односу на бруто државни производ бити смањени само за један одсто, "што и није нека рестриктивност".

"Три године се буџет ширио и расли су фискални расходи. И данас су фискални расходи у односу на бруто домаћи производ код нас највећи у односу на окружење, рачунајући Мађарску, Бугарску, Румунију и Словенију и Хрватску", напоменуо је Лабус.

Према његовим речима, "тај ниво расхода у бруто домаћем производу је неодржив".

"Квалитет новог буџета је у томе што је тренд раста заустављен и тај пад мора да се настави", рекао је Лабус и оценио да су грађани Србије навикли да имају нереално високе плате, због нереалног курса.

Лабус је предвидео да ће плате изражене у динарима идуће године порасти за један, до два одсто, што ће зависити од инфлације, док ће плате изражене у еврима реално падати, будући да ће вредност динара у односу на евро, сва је прилика, падати.

Процене кретања курса

На питање да ли очекује девалвацију динара, Лабус је рекао да то "технички неће бити девалвација, пошто Србија има пливајући курс".

"Али, сигурно је да ће се идуће године догодити апресирање курса, односно слабљење курса динара у односу на евро. Питање је само којим ће темпом динар слабити и да ли ће пробити ту психолошку границу од сто динара за евро. У сваком случају динар више неће вредети 75 динара, то време је прошло", поручио је Лабус.

Он је проценио да је НБС одлучила да брани курс негде на 90 динара за евро и изразио уверење да динар неће "пробити границу од стотину динара за евро".

Према Лабусовим речима, Србија ће се идуће године суочити са два крупна изазова: "Прво да ли ћемо моћи да се задужујемо у иностранству онолико колико нам треба, односно да ли ће доћи до прилива страних инвестиција".

Друга брига је "да ли ћемо сви схватити да је 2009. година штедње".

"Ако неко мисли да не би требало да се штеди, тиме може страшно да дестабилизује ствари", упозорио је Лабус.

Према његовим речима, владајућа коалиција у Србији "озбиљно је себи сузила маневарски простор обећањем да ће повећати пензије".

"Проблем је што су пензионери добили оно што ћемо сви да платимо идуће године. Ако је удео пензија у бруто домаћем производу 15 одсто, то је за пет одсто више него у свим земљама у окружењу, објаснио је Лабус.

Гасни споразум "посао века или фијаско века"

Гасни споразум са Русијом, према Лабусовим речима, "може да буде посао века или фијаско века", о чему се у овом тренутку не може судити, пошто недостају информације.

"Остаје отворено питање да ли ми тим споразумом продајемо националне резерве нафте. То још нико није рекао. Питање је и цене, потом одржавања монопола до 2014. године, што је неодржива ствар.

Питање је и како ће се спроводити реконструкција наших рафинерија. Ми смо ту већ закаснили, а до 2014. не можемо да чекамо", оценио је Лабус.

Као позитиван искорак српске Владе, Лабус је означио аранжман са Међународним монетарним фондом оцењујући да је то својеврсна гаранција за потенцијалне инвеститоре.

Лабус је подсетио да ММФ има 200 милијарди долара на располагању за хитне интервенције, а да је Србија искористила три четвртине своје квоте.

Како је рекао, Србија може да рачуна на две милијарде у оквиру станд бај аранжмана, "а чак и преко тога, ММФ може да помогне".

Србији, како је оценио Лабус, неће бити потребна та средства, ако политичка ситуација и стање на међубанкарском тржишту буду стабилни.

"Када је овде била делегација ММФ, направљен је договор да Влада и Народна банка Србије сачине неки меморандум којим ће усагласити своје мере. Још нису објавили да су то урадили", рекао је Лабус.

Лабус је истакао да мере НБС одмах производе дејство, док мере фискалне политике дају резултате са задршком.

Криза у Србији је "другачија"

Развијени свет приговара Србији три ствари: мали удео приватног сектора, мали удео штедње и извоза у бруто домаћем производу.

"Удео приватног сектора у бруто домаћем производу је најмањи у Европи и окружењу. Удео штедње је мали и још се смањује, пошто људи повлаче штедне улоге, што доводи до смањених инвестиција", објаснио је Лабус и додао да је због малог удела извоза у бруто домаћем производу, платни биланс на дужи рок неодржив".

"То су структурни проблеми, а држава мора то да реши структурним променама", рекао је Лабус.

Упитан зашто министар трговине у Влади Србије Слободан Милосављевић сугерише грађанима Србије да се уздржавају од потрошње, док се свуда у свету у условима кризе та потрошња подстиче, Лабус је одговорио да криза у Србији има другачији карактер, него она која је завладала развијеним земљама.

"У свету постоји проблем недостатка тражње. Код нас је раст плата и бруто друштвеног производа био последица превелике потрошње која је великим делом финансирана приливом капитала из иностранства. Наш раст се заснива на услугама и потрошњи, а на западу се заснива на производњи", објаснио је Лабус.