Куповна моћ у Србији у стагнацији

Према истраживањима Министарства трговине, у септембру је куповна моћ остала на нивоу претходног месеца, док је просечна нето зарада била је довољна за покриће минималне, али не и просечне потрошачке корпе.

За покриће просечне потрошачке корпе било је потребно 1,15 просечних плата од 31.319 динара, а за покриће минималне корпе било је довољно 0,74 просечне плате.

Према подацима Републичког завода за статистику, просечна потрошачка корпа у септембру износила је 35.986 динара и мања је 0,54 одсто, или 192,4 динара, у односу на претходни месец, док је минимална износила 23.061 динар и мања је 0,34 одсто или 77,56 динара.

Под утицајем сезоне, у септембру је промењена структура обе потрошачке корпе. Тако су из обе корпе искључени цвекла и брескве, уз кајсије у просечној, а укључено грожђе, уз јабуке у просечној и шљиве у минималној.

Истовремено, у обе корпе смањена је количина лубеница и пива, уз краставац у минималној и минералну воду у просечној, а повећана је количина бораније и паприка, уз пасуљ и парадајз у просечној, односно јабуке у минималној.

Трошкови живота у односу на претходни месец су повећани 0,2 одсто, а у односу на септембар 2008. године 7,1 одсто.

У свим градовима који се статистички прате, просечна месечна зарада покрила је минималну потрошачку корпу, а у Београду и Новом Саду и просечну. Куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Нови Сад, Панчево, Смедерево и Зрењанин.