Љајић: Цефта у озбиљној кризи, Македонцима рок до 14. априла

Најновији такав случај је спор о брашну са Македонијом, а министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић најављује у разговору за Танјуг да ће Србија, уколико Македонија до 14. априла не буде нашла решење за увоз српског брашна, истог дана применити "пун сет" контрамера.

"Ако до 14. априла не нађемо решење, аутоматски ћемо истог дана увести контрамере. Немамо другог механизма, били смо довољно стрпљиви и толерантни", јасан је Љајић.

Каже да Србија разуме да је македонска влада под "страшним притиском малог млинарског лобија", али истиче да српска страна више неће трпети "такво нелогично и неекономско понашање".

Помак је, подсећа, направљен након недавних разговора са македонском страном у признавању међусобних сертификата и радног времена инспекција на граничним прелазима, а Србија је, додаје, предложила потпуно укидање контролних маркица које се лепе на паковања брашна.

"Предлажемо да потпуно укинемо маркице, и ми и они, јер нема потебе да се раде дупле контроле ако се међусобно признају сертификати зато што се на тај начин повећава вредност робе, а на крају то све плаћају потрошачи", каже Љајић.

Подсећа да је од 13 ванцаринских баријера које је Србија имала са Босном и Херцеговином, решено девет, и то, истиче, за два месеца.

"У ЕУ нема слуха за питање Цефта"

На питање Танјуга да ли је идеја о економском повезивању региона одржива, с обзиром на честе ванцаринске баријере и да ли је могуће да се измени начин гласања у Цефта како је то Србија предлагала – принцип "консензус минус један" – Љајић одговара:

"Цефта споразум је у озбиљној кризи, свео се на класични споразум о слободној трговини између земаља региона, али Цефта је дала врло важне резултате за трговину међу земљама на овом простору. Међутим, дошла је у фазу, или ће да регресира, или ћемо направити корак више у правцу даљих економских интеграција".

Додаје да се Србија по овом питању обраћала надлежнима у Европској унији али да "нема слуха у ЕУ".

"Плашим се да се ЕУ не бави овим проблемом, осим начелних састанака који обично ништа не доносе, а опет, разлике међу земљама чланицама Цефта су тако велике да тешко можемо да постигнемо сагласност", сумња Љајић.

Европска унија се мора активно укључити у процес економских интеграција целог региона истиче министар.

"Не можемо да говоримо о потпуном заједничком економском простору док год нам на Косову уводе акцизе на увоз грађевинских блокова, акцизе за извоз брашна из Србије, и док из Македоније имамо различите моделе креативности када говоримо о ванцаринским баријерама", навео је Љајић. 

Каже да многи званичници региона иницијативу Србије за економско повезивање гледају са скепсом и кроз призму политике.

"Ово нема никакве везе са политиком. Постоји код појединих земља бојазан да ово није некакава замена за европске интеграције, апсолутно није", поручује Љајић.

Објашњава да је реч о економском спајању свих регионалних капацитета како би се створило јединствено тржиште са 20 милиона људи што је, оцењује, значајно за долазак великих инвеститора у регион.

Припрема се неколико регионалних састанака како би се разговарало на ову тему, како на самиту у Софији тако и на самиту у оквиру Берлинског процеса у Лондону средином године, каже Љајић. Нада се да ће се на тим скуповима "померити ствари с мртве тачке".