Извоз без субвенција

У Привредној комори Србије кажу да ће вредност извоза пољопривредно - прехрамбених производа ове године вероватно достићи две милијарде долара.

Од јануара до септембра остварен је вишак од готово пола милијарде долара, што највероватније неће забележити ниједна друга привредна грана. Међутим, наредне године аграр неће моћи да рачуна на директну извозну помоћ државе јер Светска трговинска организација, у чије чланство Србија приступа 2010. године, налаже таква правила.

Тржиште Светске трговинске организације чини 95 земаља чланица укључујући и Европску унију. Те земље не дозвољавају директну новчану помоћ извозницима пољопривредно-прехрамбеним производима. У Србији се подстицај смањује и сада износи од 5 до 15 одсто извозне цене производа.

"Принуђени смо да се боље организујемо са већом ефикасношћу како би остали конкуренти на европском тржишту. Држава би могла повољнијим кредитима да помогне извозника", рекао је Слободан Жунић из предузећа "Либертас".

Произвођачи и извозници воћа и поврћа, ове године су на основу 2.547 захтева за субвенције добили 272 милиона динара. Извозници меса и прерађевина поднели су 316 захтева и добили скоро 56 милиона динара.

Политика вођења реалног курса динара 

"Стимулације никада у потпуности нису решавале проблем извоза. Оно што нас интересује то је политика вођења реалног курса динара. Није нам свеједно да ли ћемо за извесни евро добити 90 или 120 динара", каже Небојша Крунић из "ПКБ Имеса".

У Министарству пољопривреде тврде да постоје и друге могућности помоћи произвођачима и извозницима хране.

"Министарство планира да већ следеће године усмери новац у месну индустрију, изградњу и реконструкцију фарми, изградњи складишних капацитета, пре свега хладњача, набавку нове механизације. Све ове мере биће спроведене по прописима ЕУ", рекао је Милан Стегић из Министарства пољопривреде.

Према предрачунима Министарства, наредне године за то је из аграрног буџета потребно издвојити четири милијарде динара.

Колико ће пара заиста добити извозници, по обављеном послу, зависиће од величине тог буџета, који по мишљењу стручњака, не би требало да буде мањи од шест одсто буџета републике.